MilosOrosic

Halov x-faktor

 

Iako kapiten ekipe,navijači su ga ismevali.Umalo nije doživeo sudbinu Marka Šćepovića,da mu  tifozi Intera skinu traku s leve ruke.

Iako je bio kapiten ekipe u poslednje dve-tri godine zaista je retko dobijao poverenje trenera,koji god je bio,znamo da ih se za to vreme baš dosta promenilo na klupi italijanskog velikana.

Kada je i dobijao šansu,uvek se nekako nameštalo da bude kriv za loš rezultat  svog tima.

I onda,kada su i navijači,a i sadašnji trener Pioli izgubili totalno poverenje,i on istrošio sve kredite kod istih,usledio je „spas u poslednji čas“.Poziv Hala da dođe na pozajmicu do kraja sezone.

Činilo se da nema šta da izgubi i da mu ne može biti lošije nego kući.Tako je on rezonovao,i rizikujući sa novom ekipom,novom ligom,novim jezikom,pogodio.

Vatreno krštenje imao je protiv Zlatana Ibrahimovića i Entonija Marsijala,koji je rutinski uštopovao,posebno prvonavedenog,nedozvolivši mu ni jednu iole ozbiljniju priliku za gol.

 

Bio je to početak jedne lepe priče,rađanje ljubavi sa  navijačima Hala,koji su u Ranokiji prepoznali,ono što Interovi nisu, vođu koji drži odbranu „pod konac“.

Zapitali  su se odmah posle meča Hala i Junajteda navijači Intera da li su pogreešili kritikujući kapitena,i ubeđivali sebe da je to samo „la fortuna del principiante“-početnička sreća.

Demantovao ih je bivši kapiten u subotnjem meču protiv Liverpula kada su se  u koži Zlatana Ibrahimovića i Entonija Marsijala našli Liverpulovi Mane,Firmino i Kutinjo.

Ranokia je odigrao rutinski,kapitenski,time zavrednivši epitet igrača utakmice.

Možda je baš taj „otpisani“ Andrea Ranokia Halov x-faktor u borbi za opstanak u društvu najboljih engleskog fudbala.

Možda i nero-azuri priznaju svoju grešku pa vrate kapitena na Meacu,recimo umesto jednog od dva Južnoamerikanca iz srca odbrane Intera,Murilja ili Mirande.

Možda...

 

Miloš Orošić.

Kad u Nemcu proradi „Srpski inat“

 

 

Došao je u Mančester iz Bajerna kao pojačanje Luja Van Gala.

Znamo šta se desilo sa Holanđaninom na „Old Trafordu“ i koliko se zadržao.

Zamenio ga je Murinjo,i odmah stavio do znanja Bastianu Švajnštajgeru da ne računa na njega.Prekomandovao ga je u drugi tim,misleći da će Švajni sam raskinuti ugovor.

 

Veliki udarac za Bastiana bio je trenutak kada je saznao da ga Murinjo nije licencirao za Ligu Evrope.

Međutim,u srpskom zetu je proradio nadaleko čuveni „srpski inat“.Trenirao je još jače,bez pogovora,sa momcima kojima je mogao biti trener.Slušao je trenera kao da nije osvajač mnogo titula u Bundesligi,i pobednik Lige Šampiona.

U međuvremenu Murinjo se baš i nije proslavljao na klupi Junajteda,bez obzira na skupocena pojačanja.

I onda,pravo niotkuda poziv Švajniju da se vrati u trenažni proces prvog tima „Crvenih Đavola“.Tim potezom Murinjo je iznenadio mnogo,ali ne i Švajnštajgera koji je iako bez prave utakmice skoro godinu dana,spreman kao „zapeta puška“.

Počeo je da se dokazuje Žozeu kao da je klinac od 16-17 godina i kao da čeka debitanski nastup u seniorskoj konkurenciji.

I dočekao je,bilo je to u nedelju 29.januara gospodnje 2017,protiv bivšeg Premijeligaša Vigan Atletika.

Dočekao i pobedio,pobedio i Vigan,ali i još nekog,sigurno važnijeg od današnjeg protivnika,pobedio je „Gospodina Posebnog“ odigravši prvi meč posle toliko vremena i na njemu prvo poslužiti Maruana Feleinija kao na tacni za prednost Junajteda,a potom i sam postići gol,ali ne bilo kakav,gol u inat Murinju,šmekerski,makazicama.

Murinjo je posle meča izjavio „Bastijan nije na prodaju“ tako priznavši poraz od velikog šampiona,Bastiana Švajnštajgera.

Iako je Pol Pogda plaćen toliko koliko je plaćen,možda u najkraćem roku Švajni zauzme baš njegovo mesto u startnih 11 Mančester Junajteda.

Jer koliko god Švajštajger bio sputavan i ponižavan,a Pogda kovan u zvezde,ipak je Nemac još jednom dokazao onu frazu „F O R M A   J E   P R O L A Z N A,K L A S A   J E   V E Č N A“   

 

Miloš Orošić.

Da li će i kada  Nemac da pocrveni ?!

 

 

Krenuli su žestoko,bili  na čelnoj poziciji posle nekoliko uvodnih kola,i time dali „Kopu“ razlog za euforiju.

Pobedom nad Mančester Sitijem na „Etihadu“ kandidovali su se za borbu za titulu u Premijer ligii.

Ubrzo su im tu kandidaturu povukli Svonsi,Bornut,Barnli i još po neki „manji“ klubovi.

Pre početka sezone svi na Enfildu su se kleli u Jirgena Klopa,koji je imao,istina još uvek ima zaista kvalitetna imena u svom timu,ali nešto nedostaje...možda Marko Grujić.

Veliki broj navijača koji pevaju „You never wolk alone“ posle svakog neupseha svog tima podsećaju nemačkog stratega da negde u rosteru ima registrovanog golobradog dečaka koji je šampion sveta,skreću mu pažnju na Marka Grujića.

Liverpul je doživeo tri poraza u nizu na „Enfildu“ a za najmanje dva od pomenuta tri neuspeha odgovoran je direktno Jigren Klop.

 

Koliko god on bio hariznatična osoba,ne može da se igra sa imenom Liverpula izvodeći na teren totalne anonimuse,bez obzira što je to bila „samo“ kup utakmica.

Koliko god ta takmičenja nisu prioritet,klub kakav je bivši prvak Evrope,ne može sebi dozvoliti da se trener igra sa renomeom tog kluba.

Ne u trenutku  kada su navijači taman počeli da veruju u to što radi.

Firmino,Staridž,Emre Čan,Lalana,ni jedan od njih nije igrao u pomenutim utakmicama dok je Kutinjo igrao samo poslednjih 15-tak minuta protiv Vulsa u subotu .

Takav pristup trenera sigurno neće doneti dobro ni njemu ni Liverpulu,a što je možda i gore izgubiće poverenje „Kopa2 što je za većinu trenera značajno.Jer upravo taj „You never wolk alone“ daje vetar u leđa igračima.

Da bi se ostao upamćen kao trener u Premijer ligi moraš dati svoj pečat ekipi koju vodiš,Klop,ako ga je i imao,negde usput ga je izgubio.

Sačekaćemo,možda ga vrati,jer ako ne uspe u tome,budućnost na“ Enfildu“ mu i nije toliko sjajna.

 

Miloš Orošić.

Tihi Heroj

 

Upravo naslov najbolje opisuje ovog fenomenalnog košarkaša.On u svaku utakmicu ulazi kao da mu je poslednja,pretrčavši po parketu više nego neki fudbaleri za isto provedenih minuta na terenu.

 

Pričalo se već dugo da je Branko Lazić jedan od najboljih defanzivaca u Srpskoj i Aba ligi.

Ok,ali o dove sezone se može slobodno reći da je Branko Lazić ne jedan od,nego najbolji defanzivac u Evroligi.

Po njegovoj igri,u njegovom vokabularu ne postoji  pojam “izgubljena lopta”.Čovek koji skače na svaku loptu,pa čak I pored brojčano nadmoćnijeg protivnika,I neretko izlazi kao pobednik.

U jednom intervju Marko Simonović je na  pitanje novinara o borbenosti odgovorio: “Pa kako da se ne borim kada vidim Lazića da skače na glavu za loptom”.

Upravo takav duh održava Crvenu Zvezdu na tako visokoj poziciji na tabeli,čime je najprijatnije iznenađenje u dosadašnjem delu Evrolige.

Nikada pored Lazinog imena i prezimena nećete videti neki veliki broj indeksnih poena,ali to što on radi svaki navijač a i sam trener  Dejan Radonjić poštuje i ceni.

Pored Branka Lazića se košarke nisu naigrali ni najbolji igrači ovog sporta u Evropi,Ljulj,Vonamejker,Ertel,Larkin,Galdok,pa čak ni najbolji igrač Evrope Miloš Teodosić.

Iako se to od njega nije očekivalo,upravo je taj uporni defanzivac Branko Lazić,svojim poenima prelomio utakmicu sa Makabijem u Tel Avivu,što mu je donelo i rekord karijere kada su u pitanju indeksni poeni-16.

Koliko god su značajne trojke Marka Simonovića,asistencije Stefana Jovića,i zakucavanja Ognjena Kuzmića toliko je važna,ako ne i važnija za ekipu Crvene Zvezde igra u odbrani Branka Lazića.

Upravo zbog toga,i veoma malo pojavljivanja u medijima da pokupi svu slavu,baš zato je on tihi heroj iz ovogodišnje bajke Crvene Zvezde.

 

Miloš Orošić.

Ekipa koja je zaboravila da pobeđuje

 

Start sezone iz snova sa novim trenerima i potrošenih još nekoliko stotina miliona evra na pojačanja.

Činilo se sve tako idilično. Posle tri pobede tim se nalazio na čelnoj poziciji na tabeli Premijer lige.

Igrali su najbolji fudbal u Engleskoj,igrom se predstavili kao prvi pretendent na titulu.

Ali im se onda dogodio Totenhem,mlada i poletna ekipa,i lagano ih pobedila 2:0 na „Lejnu“.

Od tog trenutka „Građani“ su sve slabije igrali iako su pobeđivali,od tada pobedivši samo tada oslabljeni Arsenal na „Etihadu“ 2:1.

Sumnjalo se da postoje problemi unutar ekipe ali  su rezultati demantovali novinarske špekulacije.

Usledio je gubitak velikog broja bodova od „malih“ ekipa,i praktično su šanse za titulu bile bačene u vodu.

Kulminaciju i prljav veš u svlačionici Sitija izazvao je poraz od Evertona,kada je jedan od skupljih timova na svetu izgledao kao prosečan tim Engleske Premijer lige,sa kojim su „Karamele“ radile šta su htele,pobedivši na kraju sa više nego ubedljivih 4:0.

Tada je Pep Gvardiola izjavio da se tim porazom njegov tim oprostio od borbe za titulu,i da im je sada cilj direktan plasman u Ligu šampiona.

Odmah su novinske stupce ispunili članci o novodnom sukobu Gvardiole i najboljeg igrača Kuna Aguera,podsetivši na „slučaj Ibrahimović“ iz vremena u Barseloni.

 

U trenutku kada je ekipa maksimalno uzdrmana,u goste im je dolazio ponovo taj Totenhem,od koga je sve i počelo.

Sve se odvijalo dobro za domaćina jer je posle 55.minuta vodio sa dva gola razlike ali je su Pevci u finišu meča iskoristili njihov manjak samopouzdanja i stigli do izjednačenja.

Jednostavno Gvardiolina ekipa je zaboravila da pobeđuje i od gotovog po ko zna koji put napravila veresiju.

Iako nije kriv za golove koje je primio,novi golman Klaudio Bravo,primio je osam golova od poslednjih osam šuteva ka njemu.

Sada se Gvardola verovatno kaje što je bez ukazane prave šanse oterao Džoa Harta.Jer Bravo nema adekvatnu zamenu.

Ekipa koja je je po rečima trenera Pepa Gvardiole sa početka sezone,spremna da osvoji  svaki trofej za koji se bori,trenutno nije ni na poziciji koja vodi u Ligu Šampiona sledeće sezone.

Da li ekipu Mančester Sitija čeka sudbina Čelsija iz predhodne sezone kada se „Plavci“ nisu plasirali ni u jedno Evropsko takmičenje ?

Hoće li Kun Aguero ući u kožu Edena Azara pod komandom Žozea Murinja ?

Koliko će razmaženi šeici imati strpljenja sa Pepom Gvardiolom ?

Postaje li Mančester Siti Čelsi iz prošle sezone,ekipa koja je zaboravila da pobeđuje?

 

Miloš Orošić.

Farsa zvana prelazni rok

 

Tim sa najviše ostvarenih transfera u Evropi,u poslednjih pet do deset godina,tim sa dugom od preko 40 miliona evra.

U svakom prelaznom roku,Crvena Zvezda dovede neku “transfer bombu” ali umesto bombe neretko je pucala bruka,čim taj igrač istrči na travnjak “Marakane”

Prvo pitanje za uravu crveno-belih na koje navijači nestrpljivo očekuju odgovor jeste “ima li klub renomea bivšeg prvaka Evrope I sveta bolje kadrovsko rešenje na mestu sportskog direktora od Blaža Raosavljevića”.

Može li Crvena Zvezda naći čoveka koji će znati kako mu se preziva igrač koga klub juri u poslednja dva prelazna roka(prim.aut. Srđan Vujaklija).

Šta li će Miodrag Božović da uradi sa ekipom u kojoj ima više centarforova nego svih veznih igrača zajedno.

Da li je normalno da klub kakav je Crvena Zvezda,trenutni lider na tabeli ide na pripreme za drugi deo sezone sa 40 igrača.

Pitaju se “Delije” odakle toliki dug,jedan od razloga je taj da Crvena Zvezda ima na platnom spisku 50 igrača,od kojih neki nemaju nijedan trening u crveno-beloj opremi.

Da li je bilo potrebno angažovati u isto vreme tri bukvalno ista igra(Pavkov,Milić,Vujaklija) pored već starosedelaca Orlandića,Sikimića I nesrećnog Stefana Ilića koji je odbio transfer u Niš i rešio da ostane da se bori za mesto  u timu.Pored svih njih tu je I mladi Dejan Joveljić,koji vredno trenira,ali pored toliko napadača malo će prilike imati da igra.

Da li je moguće da Crvena Zvezda plati Napretku iz Kruševca za Frimponga čitavih 100.000 evr,pored živog I zdravog Miloša Stojanovića.

Potpisnik ovog teksta mišljenja je da bi Miloš Stojanović,koji je inače kapiten selekcije Srbije u svojoj uzrasnoj kategoriji,uz Aleksandra Lukovića može da izraste u štopera kalibra Nemanje Vidića.

Još jedan pokazatelj neozbiljnosti sadašnje Zvezdine uprave je Bogdan Planić koga su prošle godine oterali u Vojvodinu,a sada će im on biti čini se startni štoper.

Za pohvalu je potez Grofa Božovića da iz Bežanije vrati Marka Miailovića,desnog beka koga su ismevali u pojedinim medijima,a za neupućene Marko je do preloma noge bio standardni igrač u omladinskoj reprezentaciji Srbije.

U Crvenoj Zvezdi se vode time da je napadač dobar ako im da gol.Time su se vodili I pri angažovanju prve violin Superlige,Srđana Vujaklije koji ih je sam izbacio iz kupa.

Identična situacija je bila i sa Pavkovim iz Radničkog iz Niša i sa Milićem iz Spartaka koji po karakteristikama ima najviše šansi da započne prvu utakmicu prolečnog dela šampionata.

U kvartetu prvopredstavljenih najmanje medijskog prostora imao je Milan Senić,tihi dečko rođen u Segedinu,a fudbalski se školovao u Bajeru iz Leverkuzena,takođe je član omladinske reprezentacije,igra na poziciji krila I čini se da će biti jedno osveženje u navalnom redu crveno-belih.

Onda sledi pitanje svih pitanje Zvezdaške javnosti:”Da li je moguće da za Luisa Ibanjeza u onakvoj formi nema mesta u ovakvoj Crvenoj Zvezdi”,odbijanje Zvezdana Terzića da Luća dovede na pozajmicu do kraja sezone iz ovog ugla izgleda nerezonsko,posebno sad kada se čini da je prodaja Mihaila Ristića sve izvesnija.

Može li ijedan klub,koji u svakom prelaznom roku promeni po pola tima,da se nazove ozbiljnim,I klubom koji ima evropske ambicije.

Svakodnevno se apostrofira napad Crvene Zvezde…Da li su odgovorni iz Ljutice Bogdana zaboravili da u fudbalu postoje tri linije tima I da njih treba malo nadograditi,odbrana I vezni red.

Odbrana koja u prvom delu prvenstva nije bila dostojna šampiona države,I tima koji cilja grupnu fazu nekog Evropskog kupa.

 

Vezni red koji mora biti spona,kao što mu I sama reč kaže “vezni red” zo jednostavno više nije.

Donaldu se više ne igra u Srbiji,Le Talek je vraćen na štopera,Poletanović se trudi,a Kanga…Kanga je u nekom svom svetu već neko vreme,kada mu se igra fudbal najbolji je igrač Superlige,ali ima i onih drugih dana kada je neprepoznatljiv.

Na priprema su I poletarci Zvezdine škole Račić I Ilić I Adžić,pa možda neki  od njih zasluži mesto u protokolu.

Krilni igrači Plavšić I Srnić iz utakmice u utakmicu dokazuju da nisu na nivou igrača koji treba da igra u Crvenoj Zvezdi.

ANDRIJA LUKOVIĆ ???

Namerno ostavljen zasebno,jer je on trenutno jedini vezni igrač u ovoj ekipi Grofa Božovića,igra mu se lopte,jer to voli I zna,ali je u nemilosti šefa struke.

Upravo je taj razlog oterao iz kluba dva najkreativnija igrača iz protekle polusezone koji nisu ni imali nešto puno šansi da se dokažu I pokažu,dva mlada Makedonca,Danijel Avramovski I David Babunski.

Da li neophodna kreacija leži u Lali,Dejanu Melegu koji može da pokriva sve pozicije u veznom redu, koji je posle odustajanja od rumuna Budeskua postao prva meta operativaca sa crveno-bele strane Topćiderskog Brda.

Kapiten Novosađana je igrač koji može jednim potezom da preokrene utakmicu u korist svoje ekipe.To je igrač kakvog trenutno nema u rosteru Crvene Zvezde.

Bivšem stanovniku Amsterdana je ipak prioritet ponovni odlazak u inostranstvo,ali bi čelni ljudi iz Ljutice Bogdana mogli  da iskoriste trenutnu slabu finansijsku situaciju u Vojvodini I u narednih nekoliko dana finalizuju transfer.

Još jedna farsa u Crvenoj Zvezdi zvana prelazni rok se tek zahuhtava,videćemo kako će je Zvezdan Terzić I ekipa privesti kraju.

 

Miloš Orošić.

Kako je u Andaluziji Soko postao zaštićena vrsta

 

Soko je vrsta  ptice koja naseljava skoro sve kontinente.

Junak ove priče je soko koji je naseljavao ili još uvek naseljava tri od četiri najjače lige u Evropi.

Taj soko se selio od rodne Crne Gore,preko Srbije,Engleske,i Italije,i konačno sleteo u Španiju,tačnije u jednu oblast unutar nje,Andaluziju.

Njegov dolazak u Andaluziju,u crveni deo Sevilje,zahtevao je lično trener Horhe Sampauli,i koristio ga kao džokera u dve najteže moguće utakmice,očigledno da ga osećaj nije prevario.Biće taj soko veliko pojačanje za harizmatičkog Argentinca i njegov tim.

Ako imalo pratite fudbal,već u uvodnim pasusima mogli ste da zaključite da je reč o Crnogorskom sokolu,Stevanu Jovetiću.

Stevan Jovetić koji je prve fudbalske korake napravio u Mladosti iz Podgorice,a fudbalsku azbuku naučio u Partizanu,postao je heroj vatrenih navijača iz Andaluzije.

Na dva meča za redom,postigao je golove protiv trenutno vodeće ekipe „Primere“ i protiv aktuelnog šampiona starog kontinenta,Reala iz Madrida.

Bio je to veliki ispit zrelosti za Jovetića koji je kapiten selekcije Crne Gore,koga se Inter prelako odrekao.

 

Interovu grešku iskoristila je Sevilja i uzela Jovetića na pozajmicu,ispostavilo se na obostrano zadovoljstvo i korist.

Jovetić je sa dva gola velikanu iz Madrida u dva meča kupio „Sančez Viskuan“,a čini se i kartu za startnih 11 na sledećoj utakmici.

Kada je dolazio mnogi navijači „Sevilje“ bili su skeptični po pitanju Crnogorca jer nije uspeo da se nametne kod čak tri trenera u Milanu.

Ali,Sampauli je nešto video u tom „večitom dečaku“ koji se na najbolji mogući način odužio svom novom treneru.Nešto što nisu videli ni Manćini,De  Bur,pa naposletku i Stefano Pioli.

Nije bilo mnogo igrača koji su postigli dva gola Kejloru Navasu u razmaku od samo četiri dana.

Taj može se slobodno reći,podvig,načinio je upravo „naš“ Crnogorac.

Posebno neodbranjiv bio je pobedonosni gol u nedelju uveče.

Veče kada je soko postao zaštićena vrsta u Andaluziji.

 

Miloš Orošić.

Neki porazi bole više od drugih

 

Željko Obradović zamerio je navijačima koji su ga vređali i ali i „gospodi iz Crvene Zvezde“ kako ih je nazvao jer nisu odreagovali na to.

Proslavljeni košarkaški trener nije spomenuo kada je on vršio pritisak na sudije koje su svirale Zvezdi dva faula u napadu u uzastopnim napadima.

Nastavio je sa pritiskom jer je bio ubeđen da kao „Gospodin Željko Obradović“ neće dobiti drugu a samim tim i isključujuću tehničku grešku.

Nije rekao da je njegov tim koji ima deset puta veći budžet  od jučerašnjeg protivnika nadigram u skoro svakom segmentu košarkaške igre.

Možda gospodstvu treba da ga nauči njegov učenik DimitrisItudis koji je takođe izgubio od ekipe koja ima mnogo manji budžet od njegove,ali se ipak poneo gospodski.

Setimo se samo sa kakvim poštovanjem Hrvatski stručnjak Jasmin Repeša pričao o Crvenoj Zvezdi,a to od njega ni jedan novinar u pres sali Beogradske arene nije očekivao.

A Željko Obradović...

Pričao je da je veliki Srbin,i da je nekad imao drugare ali posle „ovoga večeras“ više ih nema.

Gospodine Obradoviću,pa zar sve to samo zbog jednog poraza,koji boli još više jer je baš od Crvene Zvezde.

Nacrtao je POSLEDNJI NAPAD kako bi Bogdan Bogdanović rešio utakmicu i tako ponizio Crvenu Zvezdu kao bivši igrač Partizana.

Možda se baš to obilo o glavu turskom velikanu.

Gospodin Obradović kao „veliki Srbin“  deli te iste Srbe na prijatelje i neprijatelje.

Veliki Srbin koji zarađuje veliki novac u Istanbulu,i koji se tamo odomaćio.

Gospodin je ispao Bogdan Bogdanović koji je rekao „sve je to normalno“ u stilu Mute Nikolića.

Na neki način i jeste,jer dok je god sporta,nebitno koji to sport bio,Delije će vređati Partizanovce,a Grobari Zvezdaše.To je nama Srbija „genetski kod“.

Da li se Željko Obradović zapitao kako je bilo Vladimiru Štimcu kada su ga Grobari vređali još više nego njega,u ovom istom “HRAMU Srpske košarke”.

Nije se udostojio da pohvali Crvenu Zvezdu ili bar Ognjena Kuzmića koji je pokazao onom „roletnom“ Judou da je ipak reprezentativni  kalibar.

 

Na pitanje novinara za analizu meča kaže da „ide kući u Istambul da bi analizirao utakmicu gde će analizirati utakmicu“

Gospodine Obradoviću Beograd je vaša kuća,ovde ste se afirmisali i kao trener i kao igrač,pa zar sve to da prospete u vodu zbog jednog poraza,iako ste ih pre ovog doživeli još šest u  ovogodišnjoj Evroligu.

Miloš Orošić.

Strpljenje se isplatilo

 

Vi ste rezerva,povredio se igrač koji igra na vašoj poziciji,trener se okreće prema klupi I vidi sve,samo ne vidi vas.

Upravo se to dešavalo Manolu Gabijadiniju protekle dve godine u Napoliju.

Povremeni Itajanski reprezentativac,prvo je bio rezerva Iguainu,I taman kada se ponadao da će njegovim odlaskom zauzeti njegovo mesto,pojavio se poljak Milik,pravo niotkuda,iz Ajaksa.

I Gabijadini je ponovo bio osuđen da utakmicu počinje sa markerom preko dresa.

Bilo je to I kod smušenog Rafe Beniteza,ali I kod novog šefa struke Napolitanaca Sarija.

Ali kao što kažu naši ljudi “dok nekom ne smrke,drugom ne svane” tako je bilo I u slučaju junaka ove priče koga je povreda prvog napadača Napolija,Milika,promovisala u prvog napadača nebesko-plavih.

Mediji po Italiji su uzevši u obzir učinak Poljaka do povrede otpisali Napolitance.

 

Ali…

 

Navijačima pod Vezuvom se dogodio Manolo Gabijadini,momak koji je od tog trenutka uz Drisa Mertensa najbolji strelac ekipe.

Odsustvo prvog napadača se nije osetilo u igri Napolija.

Od igrača koji je bio pred izlaznim vratima “San Paula” postao je miljenik fanatičnih Sicilijanaca.

I juče je postigao gol koji je najavio preokret protiv Sampdorije,preokret koji je kompletirao iznenađujući starter na toj utakmici,štoper Lorenco Toneli.

Ko zna gde bi bi sad bio Napoli,ali I sam Manolo,da je posle dolaska Milika napustio Napulj.

Ovako,Strpljenje se isplatilo,Gabijadini je ostao veran Napolitancima,na obostrano zadovoljstvo

 

Miloš Orošić.

 

 

Kinesko je postalo sve,na red je došao i fudbal

 

Kopačke,patike,razni kućni aparati,i još svašta nešto...

Odavno smo svedoci da je sve više stvari „made in China“,ali da će istinskim ljubiteljima fudbala ukrasti „najvažniju sporednu stvar na svetu“,malo ko se nadao tome.

Sva je prilika da će se upravo to dogoditi u najskorije vreme.

Čast fudbala i veru da ipak nije sve „made in China“ donekle je spasao zvanično najbolji fudbaler sveta Kristijano Ronaldo koji je odbio kineski blanko ček,i rekao  čelnicima madridskog Reala da učine istu stvar sa ponudom od 500.000.000(slovima:petsto miliona) evropskih novčanica.

U poslednja tri,četiri prelazna roka najviše novca u potrošili  Kinezi i u svoju ligu doveli takve fudbalske asove kakvi su:Tevez,Oskar,Ramirez,Luis Adriano,Guarin,Laveci,Graciano Pele...

Ranijih godina se znalo ko ide da igra fudbal u Kinu.

Bili su to ili igrači srednje i niže klase,ili oni malo bolji,ali tek u smiraj karijera,ne bi li se još malo finansijski obezbedili.

Među prvima tako nešto uradio je nekada najbolji fudbaler Afrike,i bivši igrač Čelsija,Didijer Drogba,koji je potpisao „ugovor iz snova“ sa Šangajom kojim je u jednom momentu bio među tri najplaćenija igrača na svetu.

Međutim,to je bio samo obarač,koji je povkao ostatak Kineske lige,čiji su klubovi počeli nemilice da bacaju novac,koji im je obezbedio najvažniji čovek u Kini Mao Cedung.

 

Upravo taj Mao Cedung postao je trn u oku i šeicima iz Pariza,odnosno Mančestera,ali i Galaktikosu,Florentinu Perezu.

Kineski novac je počeo i direktno da ulazi u Evropske klubove,tako što su kineske firme postale većinski vlasnici milanskih velikana Intera i Milana.

Primer CR7 je za sada jedini koji je odbio da postane „made in China“.

Mnogo više je onih koji su bili začarani kineskim novcem i na predstavljanju uporno ponavljali „ovo je za mene veliki izazov u karijeri,i čast će mi biti nositi ovaj dres“.

Kao da pričaju o dresu Mančester Junajteda,Juventusa,Reala,Barselone,ili u Srbiji Crvene Zvezde ili Partizana.

Pre svih ovih nekadašnjih „zvezda“(sada su samo „made in China“) mnogi treneri su poleteli za blanko čekom na bliski istok.

Marčelo Lipi,Andre Viljaš Boaš,a na posletku i jedan od najboljih koji su ikada „terali bubamaru“ na srpskim terenima-Dragan Stojković Piksi.

Prelazni rok je tek počeo,sigurno je da će još neki nekada vrhunski fudbaler postati „made in China“

Do tad,čujemo se da mu prilepimo tu etiketu.

Miloš Orošić.

 

Povratak posrnulog velikana-od sjaja do očaja i nazad

 

Ac Milan kakvog pamti autor ovog teksta bio je sve samo ne prosečna Italijnska ekipa.U predhodnih nekoliko sezona je upravo to,nalazi se tamo gde mu mesto nije,na marginama italijaskog a posebno Evropskog fudbala.

 

Silvio Bersluskoni i Galijani su napravili prvi moćan milan sa Van Bastenom i Savićevićem,koji je opravdao to i osvojio titulu prvaka Evrope 1994.Od Tada pa do neke 2011. Ac Milan je u samom vrhu fudbala u Italiji i Evropi.

  Igrači koji su igrali za roso-nere u eri Bersluskonija i Galijanija bi svaki trener i svaki tim  poželeo.Pomenuti Van Basten,Dejo,Sedorf,Maldini,Nesta,Pirlo,Ronaldo,Redondo,Bekam,Ronaldinjo,Ševčenko,Ibrahimović...samo su neki od vrhunskih imena koji su prodefilovali San Sirom u pomenutom periodu.

 A Anćeloti,Kapelo,Alegri su samo neki od trenera koji su trenirali ove majstore.

Sa Anćelotijem na čelu Milan je igrao dva vezana finala Lige Šampiona,dva puta protivnik je bio isti,Liverpul.

Skor: jedan-jedan

Te godine kada su osvojili“ušati pehar“ morali su da prođu kroz kvalifikacije,a poslednja prepreka im je bila Crvena Zvezda.

Iako nije za neku utehu,crveno-belima,ali mogli su da kažu da su ispali od šampiona Evrope.

Zamislite kako je bilo  Anćelotiju kada je morao da izabere između Sedorfa,Ruija Košte,Pirla,a potom narednih godina i Bekama i Ronaldinja ko će igrati ispred Đenara Rina Gatuza,koji je radio prljave poslove za prvonavedene momke.

Na svakoj počev od golmana,trener koji je bio u tom trenutku imao je najmanje jednu alternativu na svakoj poziciji,negde i više.

Rosoneri su bili Galaktokosi pre Galaktikosa,pre Florentina Pereza.

Sadašnji Milan sa Vićencom Montelom na čelu pokušava da podigne Milan,koji je blago rečeno uzdrman dešavanjima prethodnih godina.

Čini se da Milanezi vide „svetlo na kraju tunela“ sa Donarumom,Romanjolijem,Bonaventorom,Sosom,...

Neki od njih potencijalom nagoveštavaju da budu neki novi Maldini,Pirlo,Ševčenko.

A „Aeroplanino“ da postane verna kopija Karlita.

Čini se da još nisu spremni da napadnu skudeto,ali ako ostanu na okupu,sa ovim sastavom mogli bi kroz koju godinu da pomute račune neprikosnovenom Juventusu.

„Stara dama“  trenutno nema pravu konkurenciju na tlu Italije.

 

Miloš Orošić.

 

 Bio jednom jedan Srpski fudbal-Od Velibora Vasovića do Tomasa Fibela

 

Koliko nisko može da padne Srpski fudba,postoji li donja granica?!

 

Nesrećnog Sivića su smenili koji je izborio plasman na EP za mlade reprezentacije,.Istina,nije se mnogo pitao u izboru ekipe,ali tim pre ljudi iz saveza su mogli ostati „ljudi“ i pružiti mu šansu i na toj smotri najboljih mladih reprezentacija Evrope.

 

Umesto njega Gordan Petrić,protiv koga nemam ništa,ali da je čovek valjao,zadržao bi se u Čukaričkom više od mesec dana.

A trener „Čuke“ postaje ni manje ni više nego Nenad Lalatović,koji je Novosađanima pre dve nedelje obećavao titulu prvaka države sa Vojvodinom.

Odmah se po  predstavljanju na novu funkciju dotakne regularnosti lige,za koju svi,ali bukvalno svi u Srbiji znamo da nije regularna,ili što bi bivši predsednik Fk Partizan i FSS, Tomislav Karadžić rekao, „najregularnije do sada“.

 

I ovo malo igrača što vredi,u mojoj Zvezdi i Partizanu,jedva čeka da ode iz ove „otrovane“ lige-zemlje.

Uroš Đurđević,najbolji napadač,i igrač crno-belih,će koliko sledeći prelazni rok,otići.

Naspram njega tu je Valeri Božinov,koji je ovde ostao,samo zato da bi mogao nesmetano da se napija,jer mu je osigurano mesto u startnih 11.

 

Budimo realni Zvezda,je prva samo na tabeli,igra se raspada,od Ludgoreca,sa tom ekipom bi  srpskoligaš igrao egal utakmicu.

Pogledajte samo njihov(naš) napad: Sikimić,Orlandić,Stefan Ilić,Vučićević,sve isti tip igrača,sve sami „sidraši“.

Vezni red sa Donaldom na čelu je blaga propast jer taj  dečko već više od godinu dana ne igra fudbal.Le Talek,Poletanović,opet isti profili igrača,a Babunski i Andrija Luković koji „znaju da igraju fudbal“  sede na klupi,a Avramovski je čak i oteran,a potpisnik ovog teksta je uveren da će Danijel biti jedan od glavnih igrača ljubljanske Olimpije.

Vide li Zvezdini operativci koliko je smešan igrač(štoper) Fibel,koji je kao „veoma kvalitetan igrač glavom u napadu“ dao jedini gol ove godine,četvoroligašu Hajduku iz Beške-nogom.

Kada CRVENA ZVEZDA,mora da zavisi od prekida,Dušana Anđelkovića,to znači,da je potrebno da se bar neka crven lampica upali u „Ljutice Bogdana“.

A naš savez,da bi malo osnažio nemoćne nekadašnje velikane  Crvenu Zvezdu i Partizan,rotira trenere tako da i Napredak ostaje bez trenera,Napredak,koji trenutno igra najbolji fudbal u Srbiji,odnosno igrao je pod dirigenstkom palicom Dragana Ivanovića.

 

Koliko je nisko pao Srpski fudbal?

Ima li donje granice u procesu srozavanja ?

 

Čovek je krenuo srcem za Novi Sad,da bude bliži svojoj Rumenci,ali i da iz prve ruke uzme savet od svog mentora Svetozara Čiče,jednog od najboljih i najistaknutijih sportskih radnika(čitaj trenera) u Srbiji,osnivača škole fudbala,i fudbalskog kluba „Ajaks Novi Sad“ čiji je POČASNI PREDSEDNIK,bio VELIKI Velibor Vasović.

 

Ovo je bunt,jednog nesuđenog fudbalera,a sada dopisnika „Sportskog Žurnala“.

 

Miloš Orošić.

 

 

Pošto zbog zdrastvenih problema nisam mogao da se bavim seniorskim fudbalom,oslučio sam se da postanem trener...

Kao student Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu dosta toga sam naučio od mojih profesora što se tiče prakse.

 Pre nego što sam se prijavio za polaganje za licencu u Kuči fudbala u Staroj Pazovi,pozvao sam trenera petlića Hajduka iz Beške B.O. da mi omogući da uz njega "pečem" zanat...

Međutim,već na prvom treningu sa malo je reći nedisciplinovanom decom,kojh je bilo 34(slovima,trideset i četvorica)  uvideo sam da kao student ali i kao bivši fudbaler koji je prošao sve mlađe kategorije gore navedenog kluba,bez lažne skromnosti bolji sam trener,ali i pedagog što deci tog utrasta(7-11 godina) više i treba,od pomenutog njihovog trenera.

Deca koja su pod njegovom komandom već duže od godinu dana ne znaju osnove fudbala(ne bi ni trebala da znaju,ali bi on morao da ih nauči njima za tih 15-18 meseci.

 Na delu treninga koji sam kreirao samostalno ostao sam zapanjen činjenicom da deca koja treniraju fudbal već skoro dve godine ne znaju da "skipuju" .

 Ne da ne znaju neko nikad i nisu čula za termin "skip"...

 Povrh svega,tu ima dece koju apsolutno ne zanima fudbal,nego samo ispunjavaju bolesne fantazije svojih roditelja,koji preko svoje dece pokušavaju da nadoknade nešto što oni nisu uspeli dok su bili u njihovim godinama ili nešto malo stariji.

 Ali tu su i momčići koji su več sa devet-deset godina umislili da su "zvezdice",a pritom ni jednu osnovnu vežbu ne znaju da urade pravilno(ali opet,nisu oni krivi što ih niko nije naučio).

 Srećom postoje i po neki lepi primeri dece,koja se ne ističu nadmenošću,ali ističu se nečim drugim,marljivim radom,za koji će sasvim sgurno biti nagrađeni u daljem bavljenju fudbalom,ako se odluče da ga igraju profesionalno.

 Navešću vam primere,malog Marka,koji se na treningu ne čuje,ne bude ni jednom opomenut od strane trenera ali svaku,baš svaku vežbu uradi besprekorno.

I braća Luka i Lazar,koji pre treninga fudbala imaju trening Teekwondoa i trče iz sale u salu da bi stigli i odradili i takođe su to dva dobra momčića koji vredno treniraju.

 

Naravno postoje tu i loši primeri,ali oni nisu vredni pomena...

 Kada ostali budu na nivou Marka,Strahinje i Fiće(koji su najmlađi) i Lazara,po marljivošću i radu na treningu,tada ću ja doživeti ličnu satisfakciju,jer će to biti moj potpis.

 

M.I.O. 

 

 

  

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.