MilosOrosic

Klub za primer

Veliki broj ljudi ovde u Srbiji na pomen grada Bijeljine prvo na šta pomisli jeste etno selo „Stanišići“ . Retko kome padne na pamet sport u ovom gradu. I ako se neko seti sporta setiće se Sava Miloševića ili eventualno sada Luke Jovićareprezentativaca Srbije u fudbalu . Zagriženi sportski kladioničarima pašće na pamet i fudbalski klub „Radnik“ čiji je predsednik do nedavno bio selektor reprezentacije Srbije u fudbalu Mladen Krstajić.

Ali od nedavno Bijeljičani imaju još nečim da se podiče, Rukometnim klubom, ali pre svega školom rukometa na čelu sa predsednikom Bogdanom Rankićem, ali pogotovo trenerom mr. Obrenkom Miljkovićem.

Škola u svom sastavu broji preko 100 članova uzrasta od 10-17 godina. Učestvuju u Omladinskim ligama Republike Srpske, ali i u LMK Vojvodine gde su superiorni.

Priklubu postoji i prestižni turnir u avgustu „Bijeljina kup“ gde dolazi preko 80 ekipa sa preko 1300 rukometaša. Takođe klub ima i MINI RUKOMETNI KAMP „Jahorina 2018" gde mlađa deca stiču znanja za dalje bavljenje rukometom.

Poslednje takmičenje koje su osvojili i uz potpisnika ovog teksta oduševili i ostatak publike bio je „Beška kup“ 2018, koji se održao 17.06.2018, gde su suvereno, bez poraza osvojili prvo mesto pod dirigentskom palocom već pomenutog trenera Obrenka Miljkovića.

Mladići u crvenom su nastupili u sledećem sastavu: Đorđe Močević(kapiten), David Ostojić(golman), Dejan Gavrić, Uroš Vuković, i najbolji igrač turnira, Luka Vejnović.

Iako je čitava ekipa RK „Bijeljina“ igrala fantastično, autor će izdvojiti Luku Vejnovića(stoji pored trenera) , momka rođenog 2008. Godine, koji se jednostavno igra rukometa.

Dok čekamo, verovatno ne još dugo dugo na nove uspehe momaka iz Bijeljine, nadamo se da će se kroz nekoliko godina upravo iz Semberije pojaviti neki novi Momir Ilić, Marko Vujin,Ivan Nikčević, Ratko Nikolić ili možda Darko Stanić.

Miloš Orošić.

Njegovo veličanstvo-fudbal(futsal)

U Srbiji fudbal je i pored krajnje prosečnih ispodprosečnih rezultata nacionalni sport.To postaje i futsal, ili jednostavno“mali fudbal“.

Doduše taj žar sa kojim se bodri reprezentacija negde se izgubi s vremena na vreme, ali fanatična podrška navijača Srbije našem nacionalnom timuu susretu sa Italijom na Evropskom prvenstvu u Sloveniji dokazuje da je fudbal bio on onaj „pravi“ ili „mali“ fudbal je jednostavno ovom narodu zapisan negde u genetskom kodu.

Na susretima u grupnoj fazi prvenstva Evrope Srbiju je pratilo u proseku više navijača no što postoji registrovanih futsalera. Fanatizam!

Ljubljanskim „Stožicama“ se  orilo „SRBIJA, SRBIJA“ ne i bez razloga. Reprezentativci Srbije su zaista i zaslužili svaki od tih povika sa tribina.Bravure Miodraga Aksentijevića na golu, driblinzi Mladena Kocića i Marka Perića „na petoparcu“ , građenje protivnika od strane Miloša Simića i Dragana Tomića su samo neki od poteza koji su dizali publiku na noge.

 Posle osvojenog boda protiv Italije koja je bila prvak Evrope pre četiri godine, mnogi naši navijače žale za izgubljena dva.To je još jedna od stvari koja izdvaja ovaj sport od ostalih.

I porez vrhunskih uspeha naših ostalih sportista u košarci, odbojci, vaterpolu... na pomen „bubamare“ koja se kotrlja i dalje Srbima najviše srce zaigra kada i naša fudbalska, u ovom slučaju futsalska reprezentacija.

Setićete se koliko smo se svi nervirali u završnici kvalifikacija Mondijal u Rusiji, kada je reprrezentacija poslednja dva susreta, kada se „lomila“ grupa igrala najslabije u celom ciklusu.

Prvo poraz od Austrije,pa onda i ta pobeda nad Gruzijom na jedvite jade izvojevana, valjda zbog toga je i bila još veća euforija kada je obezbeđen plasman. Odmah su počele da se pričaju priče dokle može Srbija na Svetskom prvenstvu.

Fudbal je jedini sport u kojem bi se najveći procenat stanovništva javio na konkurs za mesto selektora reprezentacije Srbije!

Došao je i žreb na kome su nam za protivnike izvučeni Brazil,Kostarika i Švajcarska.Počele su kalkulacije ljudi kojima je ljubav prema fudbalu, niko ne zna zašto i kako, ali urođena.

Nebitno da li se igrao na zelenom terenu,u dvorani, po kiši, snegu, blatu...FUDBAL će za Srbe uvek biti i više od one foskule „najvažnija sporedna stvar na svetu“ ne vezano bio on „pravi“ ili „mali“.

Miloš Orošić.

Čovek koji je podelio Srbiju kao retko ko do sad

Košarkaši Crvene Zvezde pobedili su Olimpijakos rezultatom 89:78 u 20.kolu Evrolige.Meč je obeležio i debi novog centra Crvene Zvezde Alena Omića.

Najbolji pojedinac meča bio je Zvezdin novajlija Dilan Enis sa ubačenih 21 poenom. Senku na Enisovu najbolju partiju od dolaska iz Mege bacili su navijači Crvene Zvezde koji su nezadovoljni najnovijim pojačanjem njihovog kluba odlučili da bojkotuju klub u narednom periodu, što su i dokumentovali transparentom po završetku meča.

“Hvala upravi za radost i titule. Dok igra ko ne treba, na nas ne računajte”

Omić je ovoj pobedi Beogradskih crveno-belih doprineo sa šest poena,i nekoliko važnih defanzivnih skokova.

Međutim to nije sprečilo najvatrenije pristalice kluba sa Malog Kalemegdana da propisno izvređaju novajliju iz Slovenije.

Naspram zvižduka sa severa, Omić je dobio aplauze, ovacije, čak i skandiranje sa istoka i zapada gde su oni „pravi ljubitelji košarke“.

Alen Omić je te večeri izvojevao dvostruku pobedu.Pobedio je i Olimpijakos ali još važnije pobedio je zvižduke i svojom borbenošću već na startu svog boravka na Malom Kalemegdanu osvojio srca pravih zaljubljenika u košarku i Crvenu Zvezdu.

Momak rođen u Tuzli, ni jednim svojim postupkom nije navukao sam na sebe gnev Severne tribine. Izgleda da je problem samo u što je druge vere.  Zar kriviti momka samo zbog toga ???

Čemu to ???

Delimo l ljude po veri i nacionalnosti ?

Ali ima i onih navijača (nas) koji imaju i različito mišljenje od „pravih“ Delija!

Bravo Alene! Pravi Sever je uz tebe!''.  Samo je jedan od komentara u korist visokog centra, koji je dokazao da će biti pravo pojačanje Crvene Zvezde pod obručima.

Usao Omić! Dečko, zapamti da je uvek više nas što aplaudiramo od onih koji zvižde! Samo hrabro!#euroleague

— Ivan Minic (@burek) January 26, 2018

Alen kao da je poslušao ovog navijača i posle utakmice izjavio u inat dušmanima, ispao je VEĆI čovek od „onih“ Delija :  Zvezda ima najbolje navijače na svetu. Došao sam zbog njih, da se borim za njih. Došao sam da igram košarku i da se borim. Košarka je moj život. Bio sam koncentrisan na dešavanja na terenu, da pomognem ekipi da dođe do pobede. Nisam video transparente.

Po ko zna koji put neki  navijači daju sebi za pravo da budu skauti, tim menadžeri, uprava kluba…

S PUNOM PODRŠKOM ALENU OMIĆU,

Miloš Orošić.

Rukomet-igra koja se igra srcem...

Patriotizam.

Reč koja se toliko često spominje u našem narodu, nebitno koristili je sportisti, političari ili neki treći. Stvar ili bolje rečeno jedan gest kapitena rukometne reprezentacije Makedonije bio je okidač za pisanje ovog teksta. Čovek sa 37 punih godina daje gol,trči na izmenu i zove publiku da još jače bodri njega i njegove reprezentativne kolege. Taj gest desio se na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj, gde učestvuje i reprezentacija Srbije.

Učestvuje, ali bez svog prirodnog vođe, kapitena, stuba reprezentacije, Momira Ilića, koji se naprasno oprostio od dresa sa nacionalnim grbom  još dok je reprezentaciju Srbije selektirao Dejan Perić.

Iako su ga i Dejan Perić, i njegov naslednik na klupi „Orlova“ Jovica Cvetković ubeđivali da se vrati,Ilić je ostao pri odluci da „okači patike o klin“ što se tiče reprezentativne karijere.

Cvetković je tada zvao i Vujina da se vrati koji se odazvao.Marko nema toliko veliku ulogu na terenu ali je tu, a ne zamerimo i njegovu levicu.

Da,Momir Ilić ima 36 godina,i sigurno da mu više nije do dodatnih napora posle teške sezone u Vespremu.

Verovatno jedan od razloga koji su bili presudni na konačnu odluku Ilića bilo je preveliko očekivanje javnosti, koja bi upravo od njega očekivala da sam pobedi protivnika,što u ovoj reprezentaciji pokušava Petar Nenadić, legitimni naslednik Momira Ilića.

Hteo je da se ogradi od onoga "Ti si najveći krivac zato što smo loše prošli na prvenstvu".

Ali...

Na ovom prvenstvu igraju i stariji „momci“ od našeg bivšeg kapitena.

„Okidač za ovaj tekst“ je  kapiten Makedonske selekcije Kiril Lazarov ima 37 godina ali i dalje je glavna vedeta i igrač bez kojeg ne može da se zamisli nacionalni tim naših južnih suseda.Jedan od najboljih igrača na svetu u poslednjih dvadesetak godina,ali nijednom nije odbio da igra za svoju zemlju. Prihvatao je pozive ni sada Raula Gonzalesa, a ni pre njega  Lina Črevara.

Pored Kirila, tu je još jedan veteran i dalje može da napravi razliku na terenu,bez obzira što igra „na crti“.

Igor Vori takođe, iako se bliži petoj deceniji života i dalje mu je čast,i privilegija igrati za reprezentaciji i biti zvan u istu.Jedan od najboljih igrača u istoriji Hrvatskog rukometa,i verovatno u Ivana Balića najveća legenda iste.Slavu na tom polju preti im poremeti Domagoj Duvnjak koji je predvodnik ove generacije Hrvatskoh rukometaša uz Vorija.

Kiril Lazarov(37,Makedonija), Igor Vori(37,Hrvatska), Raul Entrerios(36) i Aginabalde(35,Španija), Lindberg(36, Danska), Gigu(35,Francuska)...sve nosioci igre ili veoma važni šrafovi u  svojim  reprezentacijama.

Pa moglo se tu naći mesta i za ime Momira Ilića(36,Srbija).

Zar ne ?

Miloš Orošić.

Dođoh,pobedih,bejah oteran

Samo u Srbiji!

Čovek koji je odveo reprezentaciju na prvo veliko takmičenje posle osam godina bukvalno je oteran sa mesta selektora Srbije.

Kakav god bio taj Slavoljub Muslin I šta god pojedini mislili o njemu on je čovek koji je završio na prvom mestu u grupi ispred tri reprezentaciji  koje su bile učesnici prethodnog Evropskog prvenstva u u Francuskoj.

Povod je verovatno isti onaj koji je oterao I Radomira Antića,selektor je tražio od saveza da ekipu bira on,međutim…ima momaka koji moraju da igraju u reprezentaciji.

Svaka čast Sergeju Milinkoviću Saviću ali što više gledam utakmice Lacija,sve mi je jasnije zašto sada već bivši selektor izabrao neke momke pre njega.

Iako se za njega gađaju milionima I alfa I omega Lacijala Klaudio Lotito svakim danom diže cenu našem fudbaleru.Sergejev ego je bio najveća prepreka koja mu je zaključavala vrata reprezentacije.Tako je bilo I sa Ademom Ljajićem sve dok nije shvatio da je u reprezentaciji ekipa ispred pojedinca.

A za naslednika se spominje ni manje ni više Vladimir Vajs,čovek koji nije mogao ni da vodi veoma solidnu selekciju svoje zemlje Slovenije,već je bio selektor Gruzijskog nacionalnog tima.

Bez uvrede za reprezentaciju Gruzije,ali oni sa Vladimirom Vajsom na čelu ne bi pobedili ni reprezentaciju Srbije sastavljenu isključivo od igrača iz Prve lige Srbije.

Da stvar bude još apsurdnija,ceo stručni štab Slavoljuba Muslina je osttao u reprezentaciji,a v.d. selektora na predstojeće dve utakmice biće bivši reprezentativac Mladen Krstajić koji nikada nikog nije trenirao kao šef stručnog štaba.Ima li to smisla šta radi Slaviša Kokeza.

Poslednja informacija je bila da od strane jedne TV stanice bila je da je jedan od potencijalnih naslednika Muslina,Karlo Anćeloti.

Sad,zapitajmo se I budimo realni,da li će Karlito dozvoliti da mu jedan Slaviša Kokeza sastavlja reprezentaciju koja je po imenima mogla da igra ozbiljnu ulogu u Rusiji,ali pod Muslinom,jer nijedna normalna reprezentacija na svetu new menja selektora koji je završio kao prvi u grupi.

Ali mi nismo normalni,mi smo Srbi!

Zbunjen,

Miloš Orošić.

Kritičari,gde te... 

Gde god je igrao bio je ljubimac navijača.Nije to bilo bez razloga.Srpski Runi  ima dar sa kojim se rađa,nešto što nijedan trener ne može da vas nauči.

Počeo je u školi fudbala u Veterniku,na „Vujadinu“ prošao sve uzrasne kategorije Vojvodine,debitovao i već na derbiju se upisao u istoriju.

Postao je najmlađi igrač koji je postigao gol na tadašnjoj „Marakani“.

Iako ima tek 27 godina,ima vregršt iskustva,uglavnom u Srpskom fudbalu.

Igrao je PORED Vojvodine i za Kolubaru iz Lazarevca,Inđiju,Bačku iz Bačke Palanke,a od marta ove godine uzdanica je niželigaša Hajduka iz Beške.

Kao igrač koji je igrao na najvećem nivou u srpskom fudbalu ljudi u ovom malom mestu od Smiljanića su na svakoj utakmici očekivali „čudo“ jer Hajduk je u ovom trenutku na granici za ispadanje iz četvrtog ranga takmičenja.

Veseljak u duši,vragolan na terenu teško je podneo optužbe lokalnih moćnika da se nedovoljno zalaže za klub,.pritom izjavivši: „Mene nisu ni u Voši uslovljavali,pa neće ni u Beški“.

Najbolji odgovor na kritike ljudi koji nikad nisu ni obuli kopačke a kamoli nešto više od toga bio je meč predhodnog kola na domaćem terenu kada jee sam pobedio protivnika postigavši četiri gola.

Taman su se strasti malo smirili na relaciji meštani-Smiljanić a onda u nedelju pri rezultatu 1:0 za goste dosuđen je penal za Hajduk,odgovornost je preuzeo Runi i promašio čitav gol.To je bio okidač da se dežurni kritičari ponovo aktiraju.

Potpisnik ovog teksta koji je nekada i sam igrao u tom plavo-belom dresu slušao je te reči na tribinama sa kojima se nije slagao i navijao iz sveg srca za Hajduk,a posebno za Smilju.

I kako to obično biva,majstor se ne postaje,majstor se rađa.

Posle 0:2 do 80.minuta,Hajduk nije uradio ništa,i onda je na scenu stupion ON!

Dve asistencije kao na tacni za saigrače,a onda...

90.minut kontra Hajduka Smiljanić  poslednjim atomima snage lomi štopera gosttiju i smešta loptu u dalji ugao gola koji je branio jedan od najboljih golmana u ligi.

Proslavom gola još je više pokazao pojedincima šta misli o njihovim kritikama.Ruka na uhu!

Svi igrači i sadašnji i bivši su bili srećni zbog tri boda,ali još više zato što je TAJ Goran Smiljanić ponovo zapušio usta tim stalnim kritičarima,koji nemaju pametnija posla,nego se bave tuđim životima,pa neretko i ulaze u intimu pomenutog.

Autor će sigurno biti osuđen od strane mnogih,ali on zna da je u pravu,kao i da će Smiljke rešiti pitanje opstanka Hajduka iz Beške.

Živi bili pa videli.

Miloš Orošić.

Greška u koracima koordinatora i mentora

Bilo je to nešto što su čekali od kad su počeli sa časovima sportskog novinarsta u studiju „April“ u Beogradu organizaciji CePRAV-a,kod mentora Miloša Šaranovića,uglednog sportskog novinara i komentatora televizija  B92 I Eurosporta.Da ga ne zaboravimo,tu je bio i Igor,kao njihov koordinator.

Naime,na samom početku predavanja o tome šta je to sportsko novinarstvo i kako se to radi plan je bio da njih osam, koliko ih je trebalo biti pri kraju prvog nivoa idu na jednu utakmicu sa koje će raditi reportažu.

Po mišljenju mentora,bilo bi bolje da to bude košarkaška utakmica,neka koju Partizan igra na domaćem terenu, u dvorani „Aleksandar Nikolić.

Od samog starta tu nešto nije štimalo jer ih se od pomenutih osam,pojavilo samo četvoro. Bili su to Jelena, Paja, Aleksandar, i Miloš.

Uz opasku mentora kako je ovo najokrnjeniji sastav od kad postoji pomenuta škola sportskog novinarstva počeli su predavanje uz sjajnu atmosferu.

Prvi čas,upoznavanje, jedni s drugima ko su, šta su, itd,i zvanično je predavanje počelo.

Kako je tema prvog časa bila sportska vest za domaći zadatak dobili su da je napišu,vest iz tri različita sporta.

Bilo je tu svega i svačega,ali su nekako poslali te vesti i spremno dočekali sledeći čas.

Na drugom času iznenađenje za četvoro njih koji su bili na prvom času,jer se pravo niotkuda pojavio Stefan,koji je iz samo sebi znanih razloga u predhodnoj grupi bio samo na jednom času,pa je na drugi čas došao sa drugom času.

Miloš,kome je jezik malo duži nego što treba da bude rekao je kako će Stefan svoj treći čas odraditi sa trećom grupom.Svi su se nasmejali čak i mentor i kooordinator,više onako sarkastično.

Ipak se ispostavilo da je taj Miloš bio u pravu.Stefan se na trećem času nije pojavio,ali na iznenađenje svih nije bilo ni Aleksandra,rokera u duši,košarkaša u pokušaju.

Na trećem okupljanju sastav ove mlade sportske redakcije bio je manji nego ikad,samo njih troje je sedelo ispred Miloša Šaranovića.

Posle časa na kojem su obradili izveštaj sa sportskog događaja i dobili domaći zadatak da napišu isti iz ponovo tri različita sporta,još nešto su se dogovorili.

Dogovorili su se da pred poslednji čas na kome će izlagati svoje „maturske radove“ na prvom nivou  odu na drugu utakmicu polufinalne serije Aba lige između Partizana i Cedevite.

Bilo je to nešto što su čekali od kad su počeli sa časovima sportskog novinarsta u studiju „April“ u Beograduu organizaciji CePRAV-a,kod mentora Miloša Šaranovića,uglednog sportskog novinara i komentatora televizija  B92 I Eurosporta.Da ga ne zaboravimo,tu je bio i Igor,kao njihov koordinator.

Svi su bili uzbuđeni zbog toga,ponajviše Jelena koja navija  za Partizan,ali se u isto vreme jako dobro razume u košarku.

Na njenu konstataciju da ima svoj fanstazi tim,Miloš je ostao zatečen,jer po sopstvenom priznanju prvi put vidi devojku koja igra fanzazzi Aba lige.Po njegovim rečima mnoge devojke koje i prate sport ne znaju ni da postoji Aba liga.

Igor kao koordinator se preko nedelje redovno čuo sa njima troma da utanače neke detalje.

I onda prvi problem,još jedan član manje,Paja ne može zbog nekih obaveza.Doduše,nisu mogli ni Stefan ni Aleksandar da se pojave u „Pioniru“ ali se na njih nije toliko ni računalo.

Ostali su Jelena i Miloš,što bi se reklo, „Knjiga je spala na samo dva slova“.

Dogovor je napravljen,utakmica počinje u subotu u  20:00,Jelena i Miloš moraju da budu ispred press sale „Pionira“ u 19:15.

Subota,za njih dvoje svet je stao,postoji samo jedna stvar,utakmica na kojoj moraju da se pojave i da se posle nje prikažu u najboljem svetlu pred mentorom Milošem Šaranovićem.

Samo četiri sata pre utakmice,ponovo se u celu priču uključuje Igor,i poziva Jelenu i Miloša da otkaže celu priču.

Kada su to čuli za njih je onaj svet koji je maločas stao,sada se srušio.

Razočarani i potišteni,Jelena i Miloš se čuju i pričaju o velikom ogorčenju i „ispali“,u čemu ponovo prednjači Miloš koji pri tom nije iz Beograda,i trebalo je da krene na put,samo 10 minuta posle Igorovog poziva.

Sledeći dan stiže im mejl od Igora koji je veoma dobro iskoordinirao celom situacijom,u kome kaže „dragi svi“  iako je izradio samo Jelu i Miloša,da ni planirani čas neće biti održan „jer smo propustili sportski događaj“.

Na to sve mentor Miloš Šaranović se nije oglašavao.

Očekujući taj dugo planirani događaj,možda baš u finalu Aba lige,na večitom derbiju...

Ogorčen,ispaljen,smoren,

Miloš Orošić.

Nekad to beše praznik fudbala

Bila je to nekad,ne tako davno,svetkovina srpskog fudbala.Na dan derbija sve ostalo bi palo u drugi plan.Živelo se za taj dan,i navijači a pogotovo igrači.

Bila je to prilika da se zasija na velikoj sceni večitog derbija.Da se afirmišu mladi,a svoju klasu pokažu oni nešto stariji,onda uglavnom domaći igrači.

Ovih poslednjih nekoliko godina,taj derbi je prestao da ima smisao kakvu bi trebalo da ima najvažnija utakmica sezone.

Ranije se znalo i ko treba da igra derbi,ali možda još važnije,ko treba da deli pravdu na istom.

Svaka čast Maju Vujeviću,ali  večiti derbi ili bar ono što je opstalo od njega,kakav takav treba da sudi najbolji sudija u zemlji,a to je neupitno Milorad Mažić.

Mažiću se jednostavno ne bi smelo,ali realno ni ne bi dogodilo da prizna dva neregularna gola.

Ali,uprkos Maju Vujeviću,i svim njegovim i propustima njegovih pomoćnika...

Ove godine najveće  razočaranje derbija  je Crvena Zvezda,koja je bila domaćin ovog 153. po redu derbija.

Pojedini internacionalni  fudbaleri koji su se našli u startnoj postavi najtrofejnijeg srpskog kluba koji bi trebali  da prave razliku na terenu,ne da ne zaslužuju da nose crveno-beli dres tima iz Ljutice Bogdana,već je upitno imaju li mesta u bilo kojoj ekipi Superlige Srbije ili Prve lige Srbije.

Crvena Zvezda nikada u istoriji derbija nije imala više stranaca u startnoj postavi,a prelazne ocene bi mogli dobiti samo Frimpong i možda Kanga.

Sa druge strane Partizan ih ima samo dvojicu Leonarda i Evertona,ali oni su tu zasluženo i svaki ponaosob odrađuje ono što se traži od njega,može se reći čak besprekorno.

Potpisnik ovog teksta sličan tekst napisao je pre nekoliko nedelja,takođe vezan za Crvenu Zvezdu pod naslovom „Farsa zvana prelazni rok“.

Ispostavilo se da se desio scenario iz tog teksta.Kupovani su igrači,uglavnom stranci,bez obzira imaju li kvaliteta ili ne.

Sportski sektor Crvene Zvezde ponovo je doveo „smešne“ igrače koji samo uzimaju mesto momcima poput Luke Adžića,Andrije Lukovića,Vanje Vučićevića...

Kakve li su ideje pred ovaj meč imali Miodrag Božović i Zvezdan Terzić,pa su mislili da na „galamu“ pre utakmice pobede.

Postavka i taktika Božovića na derbiju jednopstavno ne priliči treneru kluba kakav je Crvena Zvezda.

Marko Nikolić kakav god bio u javnosti,uobražen i arogantan,zaslužio je više da pobedi,bar zbog pokušaja da igra fudbal.

Ali,ko je u subotu nosio crveno i crno beli dres,bilo bi nezasluženo da je iko pobedio.

Ljudi koji su došli da gledaju utakmicu,navijači sa istoka i zapada,verovatno su se pokajali,izgubivši uzalud i vreme i novac.

Sa druge strane znamo da severu i jugu nikad nije dosadno.

Do neke druge prilike,možda baš one sledeće u 154.derbiju,pomolimo se ne bi li ponovo na derbiju videli nekog novog Dejana Stankovića,Sava Miloševića,Piksija Stojkovića,Dragana Mancea.

Miloš Orošić.

Bio jednom jedan Lester Siti

Govorili su za njega da im je prirastao za srca,da nikad boljeg trenera niti su imali niti će ikada imati,i navijači i Tajlanđanski vlasnici kluba.A onda su ga ovi drugi izdali.

Doneo je „malom“ Lester sitiju  prvu titulu u istoriji kluba,uveo ih u nokaut fazu Lige Šampiona,i to je bogatim Tajlanđanima bilo malo.

Do pre godinu dana niko na svetu,pa čak ni najveći fanatici u Lesteru nisu verovali da će baš njihov tim uzeti titulu u najboljoj ligi na svetu i da će nekoliko meseci kasnije biti prvi na tabeli prve faze Lige Šampiona ispred bivšeg prvaka Evrope Porta.

Svaka čast i Vardiju,Marezu,Drinkvoteru,Šmajhelu,ali ništa to ne bi bilo moguće bez  fenomenalnog trenera kakav je „Sinjor Klaudio“.

Iako mu nije išlo u Premijer ligi,u kojoj se borio za opstanak,što je i najavio pred sam početak sezone na konferenciji za novinare,rekavši da nije realno da se Lester i ove sezone nađe u gornjem domu Engleske lige.Sve to je nadoknadio u Ligi Šampiona u kojoj ima čak i pristojan rezultat pred revanš u osmini finala protiv Sevilje.

Ni to,pa ni minuli rad Ranijeriju nisu sačuvali posao jer su se Tajlanđani,otac i sin brzo privikli na velike rezultate.

Ovakvom Lesteru treba trener koji će ponovo da „našpanuje“ Vardija i Mareza,udarne igle „Lisica“ iz predhodne sezone.

Čelnici  Lestera nisu ispali previše inteligentni,otpustivši trenera na prekretnici sezone,posebno jer je taj trener bio Klaudio Ranijeri,čovek kojem jednostavno u genetskom kodu ne postoji reč „predaja“,upravo nje ne sme da bude ako „Lisice“ misle da sačuvaju status Premijerligaša,ali i status učesnika ovogodišnje Lige Šampiona.

Dok je trajala bila je to najlepša bajka u svetu fudbala,nažalost bez srećnog kraja.

Miloš Orošić.

Taj prokleti šut za tri

Kada neko sa strane pogleda njegov šut iz igre,niko nikad ne bi rrekao da je on,baš on kapiten najprijatnijeg iznenađenja ovogodišnjeg izdanja Evrolige.

Da,pričamo o Luki Mitroviću,koji nije ni senka igrača koji je igrao za Crvenu Zvezdu pre povrede.Kao da mu je uloga kapitena dodatno breme koje vuče na leđima.

Njegov šut,sa distance,posebno van linije 6.75 je blago rečeno katastrofalan ove sezone.Ta činjenica je najbolju potvrdu dobila na nedavno odigranom večitom derbiju sa Partizanom,kada ga je Novica Veličković čitavim tokom meča,bukvalno izazivao,i iznuđivao njegove šuteve koji ju jedva stizali da okrznu prvi obruč.

Koliko god Luku Mitrovića forsirao trener Dejan Radonjić,on nikako da pronađe,kakav takav ritam,izuzev protiv ispod prosečnih ekipa u ABA ligi,protiv kojih se tako nešto ni ne dovodi u pitanje.Međutim,kada treba da se napravi razlika u nekom važnijem  duelu,kapiten neretko zakaže.

Upravo zbog toga je nejasno zašto Radonjić ne koristi Borišu Simanića,koji važi za jednog od najboljih igrača u svojoj generaciji u Evropi.

Talentovani krilni centar ne dobija šansu čak ni u susretima regionalnog takmičenja u kojojse očekuje da baš oni koji imaju manju minutažu u Evroligi,pokažu šta znaju.

Još jedan dokaz pada u formi kapitena Crvene Zvezde(izuzev nedavne utakmice protiv Makabija) je igra u odbrani,takva igra da je iskusni gore navedeni Novica Veličković iskusno i znalački koristio sve nedostatke u igri Zvezdinog kapitena na pomenutom meču.

S obzirom koliko vremena provodi na terenu,od krucijalnog značaja za Crvenu Zvezdu je da li će Mitrović poppraviti svoj šut,i za dva,a posebno za tri poena.

Možda se to desi kada bude najpotrenije,možda na F4 Evrolige,ali to je daleko.

Neka se Crvena Zvezda prvo plasira u top 8.Za to im je definitivno potrebna dobra “četvorka“,možda upravo mladi,neiskorišćeni Boriša Simanić.

Miloš Orošić.