Autor orosha | 14 Sep, 2023, 14:16
12+1
Srbija je vicešampion sveta u košarci. Da je to ovim momcima i stručnom štabu ponudio pred početak prvenstva bez sumnje bi svi potpisali srebrnu medalju.
Ali… Sada na ovu uvodnu rečenicu ide jedno ALI jer su ovi momci izgunuli na terenu za sveti plavi dres, neki figurativno, a neki zamalo i bukvalno.
Tihi heroj nacije uprkos što je lider ove ekipe u svaakom smislu Bogdan Bogdanović, Aleksa Avramović na svečanom dočeku pred više stotina hiljada ljudi na balkonu izjavio je da ih je povreda Boriše Simanića protiv Južnog Sudana još više ujedinila i učinila da daju i preko maksimuma na terenu.
Srebrnu medalju u Manili osvojili su Filip Petrušev, Nikola Jović, Bogdan Bogdanović, Vanja Marinković, Ognjen Dobrić, Dušan Ristić, Marko Gudurić, Stefan Jović, Dejan Davidovac, Boriša Simanić, Aleksa Avramović, i Nikola Milutinov.
Međutim, da li bi tako izgledala reprezentacija da su svi pozvani prihvatili poziv… Verovatno ne.
Da ne podcenjujemo nikoga iz ove sjajne ekipe koja je zaslužila da u istom sastavu ode na Olimpijske igre u Pariz 2024.godine što je bio i osnovni cilj pred polazak na Filipine mnogi od njih bi otpali, ili što bi ljudi rekli ne bi bili uzeti ni u razmatranje da su neki igrači zvučnijeg imena hteli da “žrtvuju” ovo leto kako bi se stavili na raspolaganju večito osporavanom selektoru Svetislavu Kariju Pešiću.
Od 12 veličanstvenih sa ovog Mundobasketa sigurno mesto pre otkazivanja igrača iz raznoraznih razloga imali bi verovatno samo Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić,Stefan Jović i Nikola Milutinov.
Filip Petrušev - Novi igrač Filadelfije koji će od ove sezone deliti slačionicu sa MVP igračem regularnog dela prošle sezone u NBA Džoelom Embidom zapao je za oko selektoru Svetislavu Pešiću usled sjajnih partija u dresu Crvene Zvezde kako u ABA ligi, tako i u Evroligi. Međutim, da je Nikola Kalinić prihvatio Pešićev poziv, verovatno momka sa brojem 3 na poleđini dresa ne bi gledali ovog leta u Manili.
Nikola Jović - Najmlađi član naše reprezentacije, koji je stigao i da igra i u kvalifikacionim prozorima iako igra u NBA ligi. Mlađi Jović u reprezentaciji je u roku od samo nekoliko meseci izgubio dva najvažnija finala u svetu košarke. Prvo finale NBA lige poražen je sa svojim Majami Hitom od Denver Nagetsa, a sada mu je najsjajnije odličje zamalo izmaklo i na Svetskom prvenstvu. Nikola bi za mesto u timu rivala u liku Vladimira Lučića koji se još uvek oporavlja od povrede i koji je može se narodski reći “opravdano odsutan”.
Vanja Marinković - Kad god je ušao na svakoj utakmici, nešto se desilo bi se desilo, kako se kaže. Sjajan šut za tri poena, siguran sa linije slobodnih bacanja, veliki napredak u igri. Ne može se reći da ne bi imao šanse, ali bila bi borba za to mesto pored Nemanje Nedovića da košarkaš Crvene Zvezde iz nekog razloga nije napustio pripreme reprezentacije. Vanja je dao ne mali doprinos ovoj medalji, ali nikog ne bi trebali posebno izdvaati jer oni su ceo turnir bili TIM!
Ognjen Dobrić - Naša mamba na ovom Svetskom prvenstvu kako su ga prozvali i komentatori, ali i strućni konsultanti i košarkaški analitičari imao je nesreću da se povredi u finalu, i tako je Denis Šruder ipak stizao da dođe do daha kada na terenu nema Alekse Avramovića. Ali i momak iz Knina bi bio pod velikim znakom pitanja da se Aleksej Pokuševski stavio na raspolaganje selektoru.
Dušan Ristić - Uz dužno poštovanje lika i dela bivšeg igrača Crvene Zvezde, a sada španskog Kanarijasa 1939, on bi skoro sigurno otpao sa spiska da se u Staroj Pazovi pojavio osvajač i NBA prstena i MVP finalne serije u 2023.godini Nikola Jokić.
Umesto u Staroj Pazovi, tih dana je Jokić uslikan sa svojim saigračen iz Denvera Aronom Gordonom na Somborskom hipodromu kako gleda trke konja i navija za svog pulena.
Koliko god Nikola Jokić bio Nikola Jokić čini se da mu srpski zaljubljenici u košarku nikada neće oprostiti još jedan u nizu otkaz reprezentaciji, ovaj možda važniji od onog kada je “odjavio” Đorđevića. Veliko razočaranje čitave nacije posebno posle izjava iz Amerike da je spreman da se odazove na selektorov poziv. Navijači su bili toliko ogorčeni da nisu hteli da veruju kada je kapiten Bogdanović izjavio da ih je Jokić zvao i čestitao im na prvoj pobedi na prvenstvu sveta.
Dejan Davidovac - Deda, koji je igrao i mečeve u kvalifikacijama s obzirom da je proteklu sezonu proveo u CSKA u Moskvi koja usled već poznate situacije sa Ukrajinom ne igra mečeve Evrolige. Bacao se po terenu, hvatao te neke ničije lopte koje kad se odbiju od obruča svi gledaju u njih. Ali i njemu kao i najmlađem među ovim sjajnim momcima Nikoli Joviću veliki “rival” za mesto u avionu bio bi Nikola Kalinić.
Boriša Simanić - Što je rekao Aleksa Avramović “ovaj dečko je za Srbiju dao više nego mi svi zajedno” i to je bukvalno tako. Imao je malu minutažu na prvenstvu, ali je bio tu da uskoči kad treba. Ali se onda desio taj Južni Sudan i taj činilo se na prvu loptu samo malo ozbiljniji udarac, a ono… Boriša se posle tog duela sa centrom afričke reprezentacije doslovno borio za svoj život. Košarkaš španse Saragose je u roku od samo tri dana imao dve operacije, a u drugoj hiruškoj intervenciji mu je morao biti odstranjen bubreg koji je nastradao u onom duelu pod košem. Oporavlja se Boriša u dobrom smeru, izašao je na balkon, dobio ovacije, otpozdravio ljudima i seo na stolicu jer je još uvek slab fizički da bi mogao da stoji toliko vremena. Kao i Ristić, veliko je pitanje da li bi Simanić bio odabran u 12 putnika za Manilu. Jokićevo ime na spisku bi precrtalo jednog od njih dvojice sigurno.
Aleksa Avramović - Srce i duša našeg tima. Rezervni plejmejker na ovom prvenstvu. Znali smo da je Aleksa borben i srčan, videli smo to u dresu Partizana, da je brz i da ima poene u rukama, a veliko je pitanje da li bi imao priliku da to sve pokaže i da izraste u nekog kome će skandirati ime ona velika reka ljudi koji su bili ispred čuvenog balkona. Usled otkaza Vasilija Micića koji je ove sezone potpisao ugovor karijere i igraće u Oklahomi za Tandere u najjačoj ligi na svetu. Pored Nikola Jokića, to je bio činilo se najveći hendikep za nacionalni tim, ali onda se celoj Srbiji, Evropi i svetu ukazao jedan dečko velikog srca koji se vratio u Srbiju sa Šej Gildžusom Aleksandrom u džepu, Aleksa Avramović. Iako vežina ljudi govori samo o njegovoj odbrani, ne treba zaboraviti da je Čačanin sjajno menjao Stefana Jovića na mestu organizatora igre.
Jednom prilikom je bivši selektor reprezentacije Aleksandar Đorđević rekao da reprezentacija nije 12 najboljih igrača, nego 12 momaka koji se najbolje razumeju na terenu, i koji dišu kao jedan, upravo je to definicija Srbije na ovom nedavno završenom Svetskom prvenstvu na Filipinima.
Da u ovom trenutku pitate građane Srbije, navijače koji su pratili Mundobasket po kafićima i navijali, svi bi se složili da istih 12 Svetislav Pešić vodi u u Pariz sledeće godine na Olimpijske igre.
A on, Kari, Piroćanac, sve hladnodnokrvno u njegovom stilu, ali do jednog trenutka, ali kako su igrači rekli da ih je još više ujedinila poruka Boriše Simanića iz bolnice, tako se i Pešić promenio u obraćanju na konferencijama i bivao emotivniji u govorima.
I na kraju, van protokola, van terena, van stručnog štaba, ali za mikrofonom iza klupa. Darko Plavšić. Komentator Sportkluba koji je sa lica mesta prenosio utakmice, ali tako da je svaki čovek koji gleda mogao da oseti atmosferu u Manili kao da je u prvom redu tribina. Emotivno, navijački, a opet tako profesionalno. Čini se koliko god pamtili ovih 12 veličansvenih i naravno ceo stručni štab na čelu sa Svetislavom Pešićem, nećemo zaboraviti ni izveštavanja Darka Plavšića i njegove koleginice Jelene Lukić koja izveštava i sa utakmica Evrolige. Ostaće upamćeno za sva vremena ono Darkovo “Trči Bogdan u istoriju” koje je nekoliko puta puštano i na razglasu na dočeku ispred Skupštine.
Vidimo se posle Pariza na balkonu!
Miloš Orošić.
Autor orosha | 14 Sep, 2023, 14:16
12+1
Srbija je vicešampion sveta u košarci. Da je to ovim momcima i stručnom štabu ponudio pred početak prvenstva bez sumnje bi svi potpisali srebrnu medalju.
Ali… Sada na ovu uvodnu rečenicu ide jedno ALI jer su ovi momci izgunuli na terenu za sveti plavi dres, neki figurativno, a neki zamalo i bukvalno.
Tihi heroj nacije uprkos što je lider ove ekipe u svaakom smislu Bogdan Bogdanović, Aleksa Avramović na svečanom dočeku pred više stotina hiljada ljudi na balkonu izjavio je da ih je povreda Boriše Simanića protiv Južnog Sudana još više ujedinila i učinila da daju i preko maksimuma na terenu.
Srebrnu medalju u Manili osvojili su Filip Petrušev, Nikola Jović, Bogdan Bogdanović, Vanja Marinković, Ognjen Dobrić, Dušan Ristić, Marko Gudurić, Stefan Jović, Dejan Davidovac, Boriša Simanić, Aleksa Avramović, i Nikola Milutinov.
Međutim, da li bi tako izgledala reprezentacija da su svi pozvani prihvatili poziv… Verovatno ne.
Da ne podcenjujemo nikoga iz ove sjajne ekipe koja je zaslužila da u istom sastavu ode na Olimpijske igre u Pariz 2024.godine što je bio i osnovni cilj pred polazak na Filipine mnogi od njih bi otpali, ili što bi ljudi rekli ne bi bili uzeti ni u razmatranje da su neki igrači zvučnijeg imena hteli da “žrtvuju” ovo leto kako bi se stavili na raspolaganju večito osporavanom selektoru Svetislavu Kariju Pešiću.
Od 12 veličanstvenih sa ovog Mundobasketa sigurno mesto pre otkazivanja igrača iz raznoraznih razloga imali bi verovatno samo Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić,Stefan Jović i Nikola Milutinov.
Filip Petrušev - Novi igrač Filadelfije koji će od ove sezone deliti slačionicu sa MVP igračem regularnog dela prošle sezone u NBA Džoelom Embidom zapao je za oko selektoru Svetislavu Pešiću usled sjajnih partija u dresu Crvene Zvezde kako u ABA ligi, tako i u Evroligi. Međutim, da je Nikola Kalinić prihvatio Pešićev poziv, verovatno momka sa brojem 3 na poleđini dresa ne bi gledali ovog leta u Manili.
Nikola Jović - Najmlađi član naše reprezentacije, koji je stigao i da igra i u kvalifikacionim prozorima iako igra u NBA ligi. Mlađi Jović u reprezentaciji je u roku od samo nekoliko meseci izgubio dva najvažnija finala u svetu košarke. Prvo finale NBA lige poražen je sa svojim Majami Hitom od Denver Nagetsa, a sada mu je najsjajnije odličje zamalo izmaklo i na Svetskom prvenstvu. Nikola bi za mesto u timu rivala u liku Vladimira Lučića koji se još uvek oporavlja od povrede i koji je može se narodski reći “opravdano odsutan”.
Vanja Marinković - Kad god je ušao na svakoj utakmici, nešto se desilo bi se desilo, kako se kaže. Sjajan šut za tri poena, siguran sa linije slobodnih bacanja, veliki napredak u igri. Ne može se reći da ne bi imao šanse, ali bila bi borba za to mesto pored Nemanje Nedovića da košarkaš Crvene Zvezde iz nekog razloga nije napustio pripreme reprezentacije. Vanja je dao ne mali doprinos ovoj medalji, ali nikog ne bi trebali posebno izdvaati jer oni su ceo turnir bili TIM!
Ognjen Dobrić - Naša mamba na ovom Svetskom prvenstvu kako su ga prozvali i komentatori, ali i strućni konsultanti i košarkaški analitičari imao je nesreću da se povredi u finalu, i tako je Denis Šruder ipak stizao da dođe do daha kada na terenu nema Alekse Avramovića. Ali i momak iz Knina bi bio pod velikim znakom pitanja da se Aleksej Pokuševski stavio na raspolaganje selektoru.
Dušan Ristić - Uz dužno poštovanje lika i dela bivšeg igrača Crvene Zvezde, a sada španskog Kanarijasa 1939, on bi skoro sigurno otpao sa spiska da se u Staroj Pazovi pojavio osvajač i NBA prstena i MVP finalne serije u 2023.godini Nikola Jokić.
Umesto u Staroj Pazovi, tih dana je Jokić uslikan sa svojim saigračen iz Denvera Aronom Gordonom na Somborskom hipodromu kako gleda trke konja i navija za svog pulena.
Koliko god Nikola Jokić bio Nikola Jokić čini se da mu srpski zaljubljenici u košarku nikada neće oprostiti još jedan u nizu otkaz reprezentaciji, ovaj možda važniji od onog kada je “odjavio” Đorđevića. Veliko razočaranje čitave nacije posebno posle izjava iz Amerike da je spreman da se odazove na selektorov poziv. Navijači su bili toliko ogorčeni da nisu hteli da veruju kada je kapiten Bogdanović izjavio da ih je Jokić zvao i čestitao im na prvoj pobedi na prvenstvu sveta.
Dejan Davidovac - Deda, koji je igrao i mečeve u kvalifikacijama s obzirom da je proteklu sezonu proveo u CSKA u Moskvi koja usled već poznate situacije sa Ukrajinom ne igra mečeve Evrolige. Bacao se po terenu, hvatao te neke ničije lopte koje kad se odbiju od obruča svi gledaju u njih. Ali i njemu kao i najmlađem među ovim sjajnim momcima Nikoli Joviću veliki “rival” za mesto u avionu bio bi Nikola Kalinić.
Boriša Simanić - Što je rekao Aleksa Avramović “ovaj dečko je za Srbiju dao više nego mi svi zajedno” i to je bukvalno tako. Imao je malu minutažu na prvenstvu, ali je bio tu da uskoči kad treba. Ali se onda desio taj Južni Sudan i taj činilo se na prvu loptu samo malo ozbiljniji udarac, a ono… Boriša se posle tog duela sa centrom afričke reprezentacije doslovno borio za svoj život. Košarkaš španse Saragose je u roku od samo tri dana imao dve operacije, a u drugoj hiruškoj intervenciji mu je morao biti odstranjen bubreg koji je nastradao u onom duelu pod košem. Oporavlja se Boriša u dobrom smeru, izašao je na balkon, dobio ovacije, otpozdravio ljudima i seo na stolicu jer je još uvek slab fizički da bi mogao da stoji toliko vremena. Kao i Ristić, veliko je pitanje da li bi Simanić bio odabran u 12 putnika za Manilu. Jokićevo ime na spisku bi precrtalo jednog od njih dvojice sigurno.
Aleksa Avramović - Srce i duša našeg tima. Rezervni plejmejker na ovom prvenstvu. Znali smo da je Aleksa borben i srčan, videli smo to u dresu Partizana, da je brz i da ima poene u rukama, a veliko je pitanje da li bi imao priliku da to sve pokaže i da izraste u nekog kome će skandirati ime ona velika reka ljudi koji su bili ispred čuvenog balkona. Usled otkaza Vasilija Micića koji je ove sezone potpisao ugovor karijere i igraće u Oklahomi za Tandere u najjačoj ligi na svetu. Pored Nikola Jokića, to je bio činilo se najveći hendikep za nacionalni tim, ali onda se celoj Srbiji, Evropi i svetu ukazao jedan dečko velikog srca koji se vratio u Srbiju sa Šej Gildžusom Aleksandrom u džepu, Aleksa Avramović. Iako vežina ljudi govori samo o njegovoj odbrani, ne treba zaboraviti da je Čačanin sjajno menjao Stefana Jovića na mestu organizatora igre.
Jednom prilikom je bivši selektor reprezentacije Aleksandar Đorđević rekao da reprezentacija nije 12 najboljih igrača, nego 12 momaka koji se najbolje razumeju na terenu, i koji dišu kao jedan, upravo je to definicija Srbije na ovom nedavno završenom Svetskom prvenstvu na Filipinima.
Da u ovom trenutku pitate građane Srbije, navijače koji su pratili Mundobasket po kafićima i navijali, svi bi se složili da istih 12 Svetislav Pešić vodi u u Pariz sledeće godine na Olimpijske igre.
A on, Kari, Piroćanac, sve hladnodnokrvno u njegovom stilu, ali do jednog trenutka, ali kako su igrači rekli da ih je još više ujedinila poruka Boriše Simanića iz bolnice, tako se i Pešić promenio u obraćanju na konferencijama i bivao emotivniji u govorima.
I na kraju, van protokola, van terena, van stručnog štaba, ali za mikrofonom iza klupa. Darko Plavšić. Komentator Sportkluba koji je sa lica mesta prenosio utakmice, ali tako da je svaki čovek koji gleda mogao da oseti atmosferu u Manili kao da je u prvom redu tribina. Emotivno, navijački, a opet tako profesionalno. Čini se koliko god pamtili ovih 12 veličansvenih i naravno ceo stručni štab na čelu sa Svetislavom Pešićem, nećemo zaboraviti ni izveštavanja Darka Plavšića i njegove koleginice Jelene Lukić koja izveštava i sa utakmica Evrolige. Ostaće upamćeno za sva vremena ono Darkovo “Trči Bogdan u istoriju” koje je nekoliko puta puštano i na razglasu na dočeku ispred Skupštine.
Vidimo se posle Pariza na balkonu!
Miloš Orošić.
Autor orosha | 29 Avg, 2023, 00:48
Da je neko po centru Beške pre nekih recimo 50 godina pričao svojim prijateljima, deci, unucima da će neki mladić iz njihovog sela jednog dana igrati protiv Barselone, verovatno bi mu se sagovornik ako se imalo razume u sport smejao i rekao mu da nije pri sebi.
“Eeeej Barselona. Bilo to u košarci, fudbalu, rukometu, to je Barselona, Blaugrana. To ti je bre naučna fantastika”, tako bi nekako zvučala replika na tu konstataciju.
Ali eto, leta Gospodnje 2023. godine, preciznije 15. avgusta i to se desilo. Na TV kupu u Doboju sastali su se ta slavna Barselona i novosadska Vojvodina. A momak na desnom krilu od samo 17 leta u crveno-belom dresu novosadske "Stare dame", Vasilije Borojević bio je nasuprot Aleša Gomeša i Blaža Janca reprezentativaca Španije, odnosno Slovenije.
Upravo je Borojević TAJ mladić o kome se pričalo pre mnogo godina da će se suprostaviti Blaugrani.
Na kraju je Voša osvojila teće mesto pobedivši tri ekipe koje će igrati EHF Ligu šampiona(Zagreb, Celje i Monpelje), i ispostavila se tačna ona fraza "igra Voša k'o Barsa".
Igrač koji se školovao u Hajduku iz Beške pod budnim okom Darka Trivkovića, tamo poosvajao razna timska i individualna priznanja i kao petnaestogodišnjak zapao za oko šampionu Srbije RK Vojvodina, sa kojom je već osvojio Arkus ligu, a igrao i SEHA ligu protiv nekadašnjeg prvaka Evrope Vardara iz Skoplja.
Borojević je na svojoj poziciji standardan i u reprezentativnom dresu, a pričalo se da ne bi trebao u Vojvodinu, jer “Vojvodina te pojede”. Ali Boris Rojević, najtrofejniji srpski trener je video nešto u njemu i pružio mu šansu da se dokaže.
Imaće od koga da uči, jer je u Vojvodinu stigao reprezentativac Srbije Vukašin Vorkapić, sjajni atleta od koga Vaske kako ga zovu momka iz Beške može mnogo da nauči.
Uskoro počinje nova sezona, Vojvodina će igrati čak četiri fronta (Arkus liga, Kup Srbije, Seha liga, Liga Evrope) a mlado vihorno krilo poreklom iz Beške vredno radi, uči, i strpljivo čeka svoju šansu na velikoj sceni,pod svetlima reflektora.
Ko zna, možda unuci onih ljudi sa početka teksta budu pričali svojim naslednicima da je taj dečko koji je 2023. igrao protiv Barselone jedne godine zaigra i za samog katalonskog velikana u čuvenoj “Blaugrani”.
Miloš Orošić
Autor orosha | 29 Avg, 2023, 00:48
Da je neko po centru Beške pre nekih recimo 50 godina pričao svojim prijateljima, deci, unucima da će neki mladić iz njihovog sela jednog dana igrati protiv Barselone, verovatno bi mu se sagovornik ako se imalo razume u sport smejao i rekao mu da nije pri sebi.
“Eeeej Barselona. Bilo to u košarci, fudbalu, rukometu, to je Barselona, Blaugrana. To ti je bre naučna fantastika”, tako bi nekako zvučala replika na tu konstataciju.
Ali eto, leta Gospodnje 2023. godine, preciznije 15. avgusta i to se desilo. Na TV kupu u Doboju sastali su se ta slavna Barselona i novosadska Vojvodina. A momak na desnom krilu od samo 17 leta u crveno-belom dresu novosadske "Stare dame", Vasilije Borojević bio je nasuprot Aleša Gomeša i Blaža Janca reprezentativaca Španije, odnosno Slovenije.
Upravo je Borojević TAJ mladić o kome se pričalo pre mnogo godina da će se suprostaviti Blaugrani.
Na kraju je Voša osvojila teće mesto pobedivši tri ekipe koje će igrati EHF Ligu šampiona(Zagreb, Celje i Monpelje), i ispostavila se tačna ona fraza "igra Voša k'o Barsa".
Igrač koji se školovao u Hajduku iz Beške pod budnim okom Darka Trivkovića, tamo poosvajao razna timska i individualna priznanja i kao petnaestogodišnjak zapao za oko šampionu Srbije RK Vojvodina, sa kojom je već osvojio Arkus ligu, a igrao i SEHA ligu protiv nekadašnjeg prvaka Evrope Vardara iz Skoplja.
Borojević je na svojoj poziciji standardan i u reprezentativnom dresu, a pričalo se da ne bi trebao u Vojvodinu, jer “Vojvodina te pojede”. Ali Boris Rojević, najtrofejniji srpski trener je video nešto u njemu i pružio mu šansu da se dokaže.
Imaće od koga da uči, jer je u Vojvodinu stigao reprezentativac Srbije Vukašin Vorkapić, sjajni atleta od koga Vaske kako ga zovu momka iz Beške može mnogo da nauči.
Uskoro počinje nova sezona, Vojvodina će igrati čak četiri fronta (Arkus liga, Kup Srbije, Seha liga, Liga Evrope) a mlado vihorno krilo poreklom iz Beške vredno radi, uči, i strpljivo čeka svoju šansu na velikoj sceni,pod svetlima reflektora.
Ko zna, možda unuci onih ljudi sa početka teksta budu pričali svojim naslednicima da je taj dečko koji je 2023. igrao protiv Barselone jedne godine zaigra i za samog katalonskog velikana u čuvenoj “Blaugrani”.
Miloš Orošić
Autor orosha | 29 Avg, 2023, 00:48
Da je neko po centru Beške pre nekih recimo 50 godina pričao svojim prijateljima, deci, unucima da će neki mladić iz njihovog sela jednog dana igrati protiv Barselone, verovatno bi mu se sagovornik ako se imalo razume u sport smejao i rekao mu da nije pri sebi.
“Eeeej Barselona. Bilo to u košarci, fudbalu, rukometu, to je Barselona, Blaugrana. To ti je bre naučna fantastika”, tako bi nekako zvučala replika na tu konstataciju.
Ali eto, leta Gospodnje 2023. godine, preciznije 15. avgusta i to se desilo. Na TV kupu u Doboju sastali su se ta slavna Barselona i novosadska Vojvodina. A momak na desnom krilu od samo 17 leta u crveno-belom dresu novosadske "Stare dame", Vasilije Borojević bio je nasuprot Aleša Gomeša i Blaža Janca reprezentativaca Španije, odnosno Slovenije.
Upravo je Borojević TAJ mladić o kome se pričalo pre mnogo godina da će se suprostaviti Blaugrani.
Na kraju je Voša osvojila teće mesto pobedivši tri ekipe koje će igrati EHF Ligu šampiona(Zagreb, Celje i Monpelje), i ispostavila se tačna ona fraza "igra Voša k'o Barsa".
Igrač koji se školovao u Hajduku iz Beške pod budnim okom Darka Trivkovića, tamo poosvajao razna timska i individualna priznanja i kao petnaestogodišnjak zapao za oko šampionu Srbije RK Vojvodina, sa kojom je već osvojio Arkus ligu, a igrao i SEHA ligu protiv nekadašnjeg prvaka Evrope Vardara iz Skoplja.
Borojević je na svojoj poziciji standardan i u reprezentativnom dresu, a pričalo se da ne bi trebao u Vojvodinu, jer “Vojvodina te pojede”. Ali Boris Rojević, najtrofejniji srpski trener je video nešto u njemu i pružio mu šansu da se dokaže.
Imaće od koga da uči, jer je u Vojvodinu stigao reprezentativac Srbije Vukašin Vorkapić, sjajni atleta od koga Vaske kako ga zovu momka iz Beške može mnogo da nauči.
Uskoro počinje nova sezona, Vojvodina će igrati čak četiri fronta (Arkus liga, Kup Srbije, Seha liga, Liga Evrope) a mlado vihorno krilo poreklom iz Beške vredno radi, uči, i strpljivo čeka svoju šansu na velikoj sceni,pod svetlima reflektora.
Ko zna, možda unuci onih ljudi sa početka teksta budu pričali svojim naslednicima da je taj dečko koji je 2023. igrao protiv Barselone jedne godine zaigra i za samog katalonskog velikana u čuvenoj “Blaugrani”.
Miloš Orošić
Autor orosha | 7 Jun, 2023, 11:53
Kažu da je najbolja fudbalska škola na svetu ona Ajaksa iz Amsterdam, koja ima i filijalu ovde u Srbiji, a u rukometu pandam Ajaksu mogao bi da bude jedan klub iz malog mesta Beške, veliki Hajduk. Ono što je Svetozar Čiča u Ajaksu, to je Darko Tripković u Hajduk. Narodski rečeno "alfa i omega" kluba.
Ali...
Što bi rekao veliki Muta Nikolić jednom prilikom „sve je to normalno“. Više nije čudno kada Hajduk iz Beške u mlađim kategorijama napravi veliki rezultat, ali kontinuitet kojim to radi Darko Tripković sa svojim saradnicima, pre svega predsednikom kluba Draganom Milovcem i trenerom golmanacSašom Vujićem je nešto čemu se svako ko se iole razume u rukomet ali i oni “obični” ljubitelji sporta apsolutno moraju pokloniti.
Počelo je to, ima već nekoliko godina i činilo se kao izolovani incident, da se pojavila samo jedna generacija koja može da vrati Hajduk iz Beške među rukotnu elitu. Međutim svaki sledeći turnir, bilo domaći ili međunarodni, svako sledeće prvenstvo, bilo Vojvodine ili Srbije dokazivali su da to nije slučaj.
Bivati među najboljim ekipama u Vojvodini, sada je već postalo podrazumevajuće, ali plasmani na Državnim prvenstvima i kontinuitet na isim su materijal za nekog pisca ili scenaristu koji bi mogao da napiše jednu knjigu ili što da ne i snimi film o tome kako su ljudi iz Beške napravili, a sada samo nadograđuju jedno pravo malo čudo u malom seoskom mestu gde su rukomet koji je u Beški nekada bio sport broj jedan digli iz pepela, za početak u mlađim kategorijama.
Ove godine Darkovi „Hajduci“ bili su drugi na Državnom prvenstvu u Inđiji u kategoriji momaka do 14 godina. Bolja od Beščana bila je Šabačka Metaloplastika koja ima bazu od 90-100 momaka u tom uzrastu, a Hajduk samo 20.
Ali u Inđiji gde je održan turnir koji je trajao tri dana padali su i Beograđani i Aranđelovčani i još neki klubovi koji su napravili selekciju od bar toliko članova kao i ekipa iz Šapca, Beograd je naravno priča za sebe što se tiče selekcija. Ali u kategoriji M14 na crtu Metaloplastici nije stao ni Partizan ni Novi Beograd ni Voždovac, Rakovica, Smederevo koji takođe imaju sjajnu generaciju, već onaj mali prkosni Hajduk koji je iako poražen u finalu mogao uzdignuta čela da izađe sa parketa Inđijske hale. Zvanično najbolji pivotmen u Srbiji je Danilo Debeljački, koji igra upravo na poziciji na kojoj je igrao njegov rukometni učitelj Darko Tripković.
U najstarijoj kategoriji mlađih selekcija, onoj do 16 godina, ponovo su Beščani zastali na poslednjoj stepenici. Prošle godine je osvojeno treće mesto, a ove su se momci iz Beške popeli stepenik više na pobednikom postolju i porazom od Vojvodine postali viceprvaci Srbije.
Ali ne bilo kakve Vojvodine, nego Vojvodine koja u svojim redovima ima momke koji su osetili igranje Arkus lige i Seha lige u seniorskoj konkurenciju, Vojvodine koja predvođena Đorđetom Draškom, najboljom levom krilom i Vasilijem Borojevićem najboljim desnim krilom ovogodišnjeg prvenstva može da parira i nekim seniorski ekipama u Srbiji. U idealnom sastavu Državnog prvenstva na bekovskim pozicijama izabrani su iz ekipe iz Beške Alen Hrvatska i Ilija Soldo.
Mladi Borojević je „odbranio“ nagradu za najbolje desno krilo osvojeno upravo u dresu Hajduka 2022.godine. Još jedan bivši Hajdukovac „Nenad Čavić koji je prošle godine bio „bronzani“ ove godine bio je u sastavu juniora novosadske „stare dame“ sa Slane Bare koja je osvojila prvenstvo države.
Najmlađi, oni koji tek dolaze, čini se iako nisu osvojili odličje, zauzimanjem 6.mesta na državnom prvenstvu u Gornjem Milanovcu pokazali su da u Beški i dalje postoji pelcer za vrhunske mlade rukometaše.
Kako bi rekao profesor doktor Mihajlo Andrejević Andrejka u čuvenom filmu “Montevideo, Bog te video” Fudbal (čitaj rukomet) nije sport u kome se unapred zna pobednik, ali je sport u kome David ima šanse protiv Golijata”. Sledi mali odmor za ovog Davida iz Beške koji na različitim takmičenjima bori sa mnogim Golijatima, a onda kreće u pohode na nove pobede i žetve novih priznanja, medalja, igrača u idealnoj postavi različitih turnira…
Miloš Orošić.
Autor orosha | 7 Jun, 2023, 11:53
Kažu da je najbolja fudbalska škola na svetu ona Ajaksa iz Amsterdam, koja ima i filijalu ovde u Srbiji, a u rukometu pandam Ajaksu mogao bi da bude jedan klub iz malog mesta Beške, veliki Hajduk. Ono što je Svetozar Čiča u Ajaksu, to je Darko Trivković u Hajduk. Narodski rečeno "alfa i omega" kluba.
Ali...
Što bi rekao veliki Muta Nikolić jednom prilikom „sve je to normalno“. Više nije čudno kada Hajduk iz Beške u mlađim kategorijama napravi veliki rezultat, ali kontinuitet kojim to radi Darko Trivković sa svojim saradnicima, pre svega predsednikom kluba Draganom Milovcem i trenerom golmanacSašom Vujićem je nešto čemu se svako ko se iole razume u rukomet ali i oni “obični” ljubitelji sporta apsolutno moraju pokloniti. Uz pomenuti trio, tu je bio i Vanja Mesaroš, koji je zadužen za fizičku spremu ekipe.
Počelo je to, ima već nekoliko godina i činilo se kao izolovani incident, da se pojavila samo jedna generacija koja može da vrati Hajduk iz Beške među rukotnu elitu. Međutim svaki sledeći turnir, bilo domaći ili međunarodni, svako sledeće prvenstvo, bilo Vojvodine ili Srbije dokazivali su da to nije slučaj.
Bivati među najboljim ekipama u Vojvodini, sada je već postalo podrazumevajuće, ali plasmani na Državnim prvenstvima i kontinuitet na isim su materijal za nekog pisca ili scenaristu koji bi mogao da napiše jednu knjigu ili što da ne i snimi film o tome kako su ljudi iz Beške napravili, a sada samo nadograđuju jedno pravo malo čudo u malom seoskom mestu gde su rukomet koji je u Beški nekada bio sport broj jedan digli iz pepela, za početak u mlađim kategorijama.
Ove godine Darkovi „Hajduci“ bili su drugi na Državnom prvenstvu u Inđiji u kategoriji momaka do 14 godina. Bolja od Beščana bila je Šabačka Metaloplastika koja ima bazu od 90-100 momaka u tom uzrastu, a Hajduk samo 20.
Ali u Inđiji gde je održan turnir koji je trajao tri dana padali su i Beograđani i Aranđelovčani i još neki klubovi koji su napravili selekciju od bar toliko članova kao i ekipa iz Šapca, Beograd je naravno priča za sebe što se tiče selekcija. Ali u kategoriji M14 na crtu Metaloplastici nije stao ni Partizan ni Novi Beograd ni Voždovac, Rakovica, Smederevo koji takođe imaju sjajnu generaciju, već onaj mali prkosni Hajduk koji je iako poražen u finalu mogao uzdignuta čela da izađe sa parketa Inđijske hale. Zvanično najbolji pivotmen u Srbiji je Danilo Debeljački, koji igra upravo na poziciji na kojoj je igrao njegov rukometni učitelj Darko Tripković.
U najstarijoj kategoriji mlađih selekcija, onoj do 16 godina, ponovo su Beščani zastali na poslednjoj stepenici. Prošle godine je osvojeno treće mesto, a ove su se momci iz Beške popeli stepenik više na pobednikom postolju i porazom od Vojvodine postali viceprvaci Srbije.
Ali ne bilo kakve Vojvodine, nego Vojvodine koja u svojim redovima ima momke koji su osetili igranje Arkus lige i Seha lige u seniorskoj konkurenciju, Vojvodine koja predvođena Đorđetom Draškom, najboljom levom krilom i Vasilijem Borojevićem najboljim desnim krilom ovogodišnjeg prvenstva može da parira i nekim seniorski ekipama u Srbiji. U idealnom sastavu Državnog prvenstva na bekovskim pozicijama izabrani su iz ekipe iz Beške Alen Horvat i Ilija Soldo.
Mladi Borojević je „odbranio“ nagradu za najbolje desno krilo osvojeno upravo u dresu Hajduka 2022.godine. Još jedan bivši Hajdukovac „Nenad Čavić koji je prošle godine bio „bronzani“ ove godine bio je u sastavu juniora novosadske „stare dame“ sa Slane Bare koja je osvojila prvenstvo države.
Najmlađi, oni koji tek dolaze, čini se iako nisu osvojili odličje, zauzimanjem 6.mesta na državnom prvenstvu u Gornjem Milanovcu pokazali su da u Beški i dalje postoji pelcer za vrhunske mlade rukometaše.
Kako bi rekao prof. dr. Mihajlo Andrejević Andrejka u čuvenom filmu “Montevideo, Bog te video” Fudbal (čitaj rukomet) nije sport u kome se unapred zna pobednik, ali je sport u kome David ima šanse protiv Golijata”. Sledi mali odmor za ovog Davida iz Beške koji na različitim takmičenjima bori sa mnogim Golijatima, a onda kreće u pohode na nove pobede i žetve novih priznanja, medalja, igrača u idealnoj postavi različitih turnira…
Miloš Orošić.
Autor orosha | 17 Feb, 2023, 13:52
Rukometni klub “Hajduk” iz Beška nastavlja još jednom je potrdio da se u ovom klubu temeljno i ozbiljno radi sa mlađim kategorijama.
Tako je pre nekoliko dana još jedan đak Darka Trivkovića potvrdio svoj potencijal i otisnuo se van svog matičnog kluba.
Naime Velimir Škarić potpisao je svoj prvi ugovor sa ekipom “Poreč” iz Hrvatske. Popularni Velja je još samo jedan u nizu ispisnika iz svoje generacije koji je nastavio svoj put ka zvezdama.
Pre njega Trivkovićevu četu napustili su Rastko Radovanović koji je pošao put Šapca gde će igrati u ekipi slavne Metaloplastike, ali i Vasilije Borojević i Nenad Čavić koji su se otisnuli u novosadsku Vojvodinu.
Radovanović već sa 16 godina trenira pod dirigentskom palicom Vladana Matića, dok su novi “crveno-beli” Borojević i Čavić pod budnim okom Borisa Rojevića, trenera šampiona Srbije.
Velika je satisfakcija za mladi klub iz Beške da su pomenuta četvorica upravo iz Hajduka došli do reprezentativnog dresa.
Međutim Beščani u svojim redovima imaju reprezentativce Vojvodine, ali i Srbije koji će verujemo krenuti njihovim stopama.
Škarić, Radovanović, Borojević i Čavić utabali su put nekim mlađim momcima kao što su Jakov Milovac, David Ravnjak, Danilo i Debeljački, Jovan Trivković, Miloš Vuković da jednog dana i premaše starije drugare i odu u seniorske vode u neki veliki klub.
Velike napore čine pomenuti trener Darko Trivković, a uz njega i predsednik kluba Dragan Milovac da kvalitet igara bude na istom ili još višem nivou.
Mlađe kategorije ne više samo simpatične ekipice iz malog mesta, nego sada već ozbiljnog kluba nastavljaju sa sjajnim partijama u svojim generacijama kako u M16, tako i u M14 i M12 kategorijama.
Nedavno je počela Superliga u kojoj su Beščani i ove sezone jedni od dominantnijih ekipa, a kao generalnu probu za nove izazove ekspedicija Hajduka iskoristila je da kako bi učestvovala na međunarodnom turniru u Slavonskom Brodu gde je osvojila prvo mesto.
Fabrika rukometa u Beški nastavlja da radi.
Autor orosha | 9 Avg, 2022, 18:08
Plodovi rada RK.Hajduk Beška, koji je formiran pre nepunih pet godina polako se ubiraju.
Pošto je beščanski klub za sada samo kolektiv koji ima isključivo mlađe kategorije, tako da momci koji su u kategorijama od 12, 14 i 16 godina, osvojili skoro sve što može da se osvoji u Srbiji, ali i šire.
Došlo je vreme i da iz čete Darka Trivkovića momci odlaze dalje, gde će se dalje usavršavati.Prvi od njih je Rastko Radovanović.
Hajduk napušta svoje jatake(za sada)!
Momak koji je član Hajduka od samog reosnivanja kluba, rođeni Beščanin, sada već neizosastavni deo reprezentacija Vojvodine, ali i selekcije Srbije u svom uzrastu.
Radovanović(16) igra na poziciji desnog, a po potrebi i srednjeg beka.
Kako je klub rastao, tako je i Radovanović rastao uporedo sa njim, pod budnim okom već gore pomenutog Trivkovića i njegovih najbližih saradnika.
Ne treba zanemariti i druge momke iz svih generacija Hajduka, ali u ovoj priči glavni junak je ipak mladi desni bek.
Đak omladinske škole rukometa iz malog mesta u srcu Srema postao je novi stipendista Metaloplastike iz Šapca.
Šapcani u svoje redove dovode najkorisnijeg igrača državnog prvenstva Srbije 2021.godine i “trofeja Smedereva” iste godine. Od individualnih priznanja popularni Raša ima još i nagradu za najboljeg defanzivca “Bijeljina kupa”.
Dijamant koji treba da obrusi Vladan Matić, trener ekipe iz Šapca
Sada je došao na red korak napred u karijeri koja je tek u nastajanju, ali ako nastavi da korača kripnim koracima napred ko zna koja je sledeća stanica Rastka Radovanovića.
Autor orosha | 29 Maj, 2021, 20:37
Rk Hajduk Beška
Ono što se već znalo, danas je samo dobilo potvrdu, po ko zna koji put.
Znate onaj “mali” Hajduk iz jedne “male” Beške iz prethodnih tekstova postao je veliki, ali, baš, što bi ovi momčići u današnje vreme rekli, a roditelji se sa njima složili “razvaljuju".
Da sve ovo nije slučajno, i da oni predhodni tekstovi nisu samo puka subjektivnost autora dokazuju se iz vikenda u vikend.
Prvo je ta “mala” (ovo je zaista namerno u više navrata) osvojila školsko prvenstvo u rukometu i postala PRVAK države.
Vikend posle na državnom prvenstvu u Pančevu za momke do 14 godina, jedna lopta koja je završila na prečki nije htela da tad Hajduk iz te “male” Beške postane već tad prvak države iako je na putu do te prečke pobedio i Crvenu Zvezdu i Partizan. Na kraju su osvojili bronzu, ali je ta bronza zasijala znatnim sjajem kada su stigli u kući u zagrljaje svojih roditelja.
Bili su ponosni na njih, kao i svaki stanovnik Beške sigurno, ali trebalo bi da su se tako osećali svi ljudi i u ostatku Srema.
A ovaj, poslednji vikend maja 2021.godine, doneo je još jedan uspeh, gde je ponovo ta “mala” Beška, pod voljstvom VELIKOG Darka Trivkovića i njegovim asistentima Draganom Milovcem, Mirkom Berićem, Sašom Vujićem i Srđanom Sremčevićem ovoga puta sa momcima rođenim 2008. i mlađim, ponovo kao jedini predstavnici Sremskog okruga plasirali su se u finale istog onog državnog prvenstva, samo ovoga puta u Aranđelovcu.
Na svakoj utakmici iskočio bi jedan koji je u tom trenutku imao “to nešto” što bi rešilo utakmicu.
Ali nećemo pojedinačno o imenima u ovom trenutku, priznaćete, bilo bi glupo, zar ne ?!
Ovoga puta ni prečka nije mogla da se ispreči.
Od kada je u Beški vaskrsnuo rukomet, nema ekipe koja nije pala pred Darkovim četama u raznim uzrasnim kategorijama.
Srazmerno broju stanovnika Beška ima najviše reprezentativaca, što Vojvodine, što Srbije.
A sada nestvrpljivo čekamo 29.maj i 14:00 da stavimo jagodu na vrh te torte.
Miloš Orošić.
Autor orosha | 10 Maj, 2021, 16:23
Dejan Čelar i(li) Goran Milojević
Ovaj tekst trebao je biti objavljen krajem prošle nedelje, iz objektivnih razloga nije, ali se stvari nisu promenile.
Tačnije, možda i jesu, tako da ovaj tekst još više dobije na težini, na činjenicama.
Tema ovog teksta su dva trenera koja nemaju apsolutno nikakve veze jedan s drugim, ni po godinama, ni po fudbalskom, ni po trenerskom znanju, po karakteru, po čemu god hoćete, dva različita čoveka.
Ali u jednom trenutku karijere (trenerske) su im se preklopile. U sremskoj ravnici, u Inđiji. Jedan je otišao, ili bolje rečeno otpušten je, a drugi je doveden. Sa samo jednim zadatkom koji je stavljen pred njega, da pokuša da se izbori za opstanak u eliti Srpskog fudbala.
Ovaj prvi je Dejan Čelar, doveden je da bi Inđija “igrala fudbal” , i zaista jeste, pokušao je Inđijski već sada prvoligaš da igra fudbal, da se nadigrava sa protivnicima, pa čak i sa Crvenom Zvezdom u magli “Marakane” i u Inđiji sa “Čukom”. Pokušala je Čelareva verzija zelenih da igra od noge do noge, uključujući i golmana, bez kojeg se nije mogao zamisliti ulazak u igru kod svakog napada.
Prošao je Čelar i pripreme sa klubom i svojim stručnim štabom i po njegovom govoru tela, i svega ostalog, Dejan je bio ubeđen u opstanak u ligi sa ekipom predvođenom kapitenom Bastajićem, koji se sam nametnuo kao lider ove ekipe, neko koga poštuju i trener i saigrači.
Međutim…
Usled teškog rasporeda u tom periodu, i nešto slabijih rezultata u tom periodu, zvaničnici Fk. Inđija odlučili su se za radikalan potez i otpuštanje Dejana Čelara i dovođenje nekog “ko će spasiti ekipu”.
Međutim…
Kormilo ekipe sa Gradskog stadiona preuzima Goran Milojević. Čovek koji je već bio “oteran” iz još jednog tima koji se borio za opstanak, i u tom periodu, nije uspeo da pobedi nijednom u šest mečeva, posle kojih su mu se zahvalili čelnici tog kluba.
Spasilac na papiru, ustvari sve sasvim suprotno.
Hemiju u svlačionici koju su gradili Dejan Čelar, Bojan Krulj, Milan Ćirić i ostali članovi stručnog štaba zajedno sa igračima, srušila se čini se posle dva treninga pod dirigentskom palicom Gorana Milojevića.
Drugačiji pristup, odbojan, ne drugarski, sve suprtno od njegovog predhodnika, verovatno ga je koštalo ne posla, ali sigurno bitisanja u Ling Long Superligi i naredne godine.
Odnos prema igračima se vidi i na terenu ko imalo prati fudbal, pozicioniranjem određenih igrača na svoje neprirodne pozicije.
A ni odnos prema novinarima nije bio baš na profesionalnom nivou, najblaže rečeno.
Namestilo se da iz prve tri utakmice, ekipa Inđije, ne Goran Milojević uzme sedam bodova, i već su počeli hvalospevi čak i u novinskim stupcima…
Međutim…
Ponovo dođosmo do onog poređenja dva trenera… Milojević je za tih osvojenih sedam bodova najviše zasluga pridavao sebi, dok je njegov predhodnik Dejan Čelar u prvi plan isticao svoje igrače.
Na kraju se ispostavilo da Goran Milojević i nije osvoji mnogo više od tih sedam bodova sa starta svog mandata.
Verovatno njegovo šefovannje na klupi Inđije više od igre ili nečeg oko fudbala obeležile su dve izjave. Jedna posle utakmice sa Zvezdom u Inđiji kada je izjavio “da je njegova ekipa igrala kockastom loptom” a druga pred meč u Nišu, kada je izjavio da je njegova ekipa već ispala iz lige, iako je još uvek postojala neka matematika koja je u tom trenutku ostavljala zelene u eliti.
Inđija će se sledeće godine boriti za ponovnu promociju na Superligašku scenu, a Goran Milojević… ma on će verovatno naći neki drugi klub, i svaku pobedu veličati kao svoju… a poraze, pa ni to nije strano gospodinu Milojeviću, samo što u izjavama posle njih, neće počinjati rečenicu sa “ja”.
Miloš Orošić.
Autor orosha | 5 Mar, 2021, 19:43
Fenix
Klub duge tradicije koji se već nekoliko godina bori za goli
život u najelitnijem rangu srpskog fudbala.Šta bi ljudi rekli tavori u Linglong Superligi,slično kao i prethodnih godina to se dešava ali ove čini se to neće biti do poslednjeg kola.
Jer gospodnje 2021 Gradjevinari u ekipi imaju ponovo Marka Blažića, iskusnog Damira Kahrimana, luckastog Petra Karaklajića, te bebastog Martina Novaković ali i jednog jedinog neponovljivog ali ne Džona Sinu iz WWE nego Andrija Kaluđerovića, koji se vratio da pomogne svom radu da ostane u eliti u kojoj zaslužio da bude.
Ovi redove se pišu napamet, to se moglo i videti... ali ne u Srbiji, u Beogradu ne na Banjici niti u Inđiji, nego u Turskoj u Antaliji na zimskim pripremama gde se osetila ta porodična atmosfera koja vlada među njima.
Primetila se ta ljubav prema klubu ceo period priprema. Bili su kao jedan, svuda zajedno, u holu, na treningu, na kafi, na piću u baru.
Da ostavimo na trenutak ostatak ekipe građevinara i bacimo fokus na # 9 Rada Andriju Kaluđerovića najboljeg strelca u istoriji našeg fudbala koji je pravo iz aviona je ušao u startnu postavu Švabe Milanovića i odmah rešio Proleter.
Ono tavorenje je bilo pre njegovog dolaska ali sada je rad ponovo punopravni kandidat za opstanak, a tu je i Damir Kahriman koji svojim bravurama na golu čuva tvrđavu Građevinara.
. U poslednjem kolu pobeđen je Napredak u gostima a najzadlužniji zato je upravo bivši #1 Crvene Zvezde Damir Kahriman.
Čini se da će do kraja prvenstva Radu isplatiti spoj mladosti i iskustva.
Momentum je tu na na strani momaka sa Banjice, na njima je sada da to iskoriste.
Nebeskoplavi nastavljaju jako.
Miloš Orošić.
Autor orosha | 24 Sep, 2020, 23:33
Normal
0
false
false
false
EN-US
X-NONE
X-NONE
MicrosoftInternetExplorer4
Bez lažne
skromnosti!
Odlike
velikih ekipa u bilo kom sportu su da i kada ne igraju dobro, odnosno ne
najbolje što mogu dobijaju utakmicu.
To je
odlika i momaka iz Beške. Nedugo pošto su rutinski pobedili redom
Metaloplastiku i Partizan na domaćem
igralištu, te Vojvodinu u „Spensu“ na red su došle utakmice u kojima nisu tako
blistali.
Ali i tako u nešto bleđem izdanju pobeđivali.
Prvo
su „pali“ Lavovi iz Bačke Palanke veoma tesnim rezultatom. Lavovi, čiji je
trener seelektor reprezentacije Srbije u tom uzrastu, te ta pobeda dobija još
više na težini, a i selektor je mogao da se uveri da i mladi Beščani, i kada
nisu u najboljem izdanju, jednostavno odbijaju da se predaju i da izgube.
Poslednja
u nizu bila je utakmica protiv ekipe Crepaje koju su puleni Darka Tripkovića
dobili, onako „ s pola gasa“, jer u jednom trenutku razlika je bila skoro
dvocifrena.
Moglo
je večeras (24.09.2020) tu svašta da se vidi, i golovi sa krila, sa bekovskih
pozicija, pa čak i po koji „cepelin“.
'Ajde da ih ne kujemo u zvezde (još je rano) ali
ova, ovakva generacija neće se ponoviti svake godine.
Od
golmana do pivota, iz priče nekih bivših rukometaša,koji znaju šta je pravi rukomet, da je to reprezentativni kalibar.
Da ne
bi o imenima, da se neko od njih ne bi naljutio, a ovaj pomenuti, „poleteo“,
reći ćemo samo „NASTAVITE TAKO DA VAS NE UREKNEMO“!
Miloš
Orošić.
Autor orosha | 11 Sep, 2020, 21:52
Normal
0
false
false
false
EN-US
X-NONE
X-NONE
I tako to obično biva, kad si najbolji, svi hoće da te pobede. Ali ne
mogu. Jednostavno. Zato što si najbolji.
Pisalo se nedavno o tome kada je „pao“ Partizan, ali
doduše samo ovde, ali da je taaj isti Partizan pobedio, to bi završilo u
„Sportskom Žurnalu“. Ali, pojavila se „tamo neka“ mala Beška, i "igrala se rukometa" sa prvakom zemlje. Klub
koji se zove Hajduk i lagano izašao na kraj sa šampionom države. U dve kategorije.
Pre Partizana, ovog Partizana,iz Beograda, ne ovog iz
Vitojevaca(bez uvrede) pred malom, ali odabranom četom Darka Trivkovića, pala je i
„Metaloplastika“ ali ne bila koja, nego ona ista, koja je nekad bila šampion
Evrope u ovom sportu, dva puta za redom.
Šabac se dičio
njome. Ali dođoše
neka nova vremena, neki novi klinci, i pade ta i u evropskim okvirima poznata
„Metaloplastika“
A danas(11.09.2020) ono što nije uspeo Partizan, a ni
momčići iz Šapca na terenu u
Beški, pokušala je Vojvodina. Na svom
terenu. U svom „Spensu“ . Ali ponovo
bezuspešno. Ponovo je taj Hajduk,
koji tera inat svima pojavio, i pobedio
Vojvodinu, u NJENOM „Spensu“.
Ali, mnogo puta će se u ovom autorskom tekstu pojaviti, to
„ali“, u sutrašnjem broju „Dnevnika“ koje je javno glasilo „Vojvodine“ neće se pojaviti tekst gde
piše da je Vošu porazio tamo neki „mali
Hajduk“ iz Beške, iz koje ponovo raste rukomet, ali, ponovo to „ALI“ to neće biti objavljeno nigde
jer, samo se pobede stavljaju u novine.
I na kraju, ne ove priče nego samo ovog teksta, setimo se one
replike iz filma „Montevideo,Bog te
video“ gde komentator kaže:
„Ovi momci ne da su zaslužili da idu na svetsko
prvensto, nego biće
nacionalna katastrofa, ako tamo ne odu“... a mi bi tu repriku mogli pozajmiti i
malo je iskorigovati i reći
ovako: „Ovi momci ne da su zaslužili halu u Beški, nego biće možda čak i nacionalna
katastrofa ako je ne dobiju“.
E sad stvarno teksta, ono „nacionalna“ onosilo se na
reprezentaciju Srbije u rukometu koju će u godinama koje dolaze sigurno
predstavljati momci iz tog „MALOG“ Hajduka.
Sa pitanjem, ko je sledeći, možda Crvena Zvezda, ali ona „prava“, a
ne ova iz komšiluka ?
Sportski pozdrav,
Miloš Orošić.
Autor orosha | 6 Sep, 2020, 00:41
Normal
0
false
false
false
EN-US
X-NONE
X-NONE
MicrosoftInternetExplorer4
U Beški se čuje priča onaj, pomalo zaboravljeni, rukometni jezik.
Pre nekih petnaestak godina rukomet u Beški bio
je na vrhuncu. Igrala se tada druga
savezna liga, igrali su je seniori, ostalih kategorija praktično nije bilo
Izleda da je
bila potrebna decenija ipo, da se pojavi neka nova generacija, još uvek
momčića, da vrati Bešku, jedno malo
mesto u Sremu na rukometnu mapu Srbije.
Danas(05.09.2020) dokazano je da će se vrlo brzo to i desiti,i da će ovi momci koji nisu
bili ni rođeni kada su igrali Boriša Milosavljević, Željko Marković „Marsovac“,
Predović, Sale Odžić, braća Johimstal i ostali(izvinjavam se koga sam
izostavio) činili Beščane ponosnima kakve rukometaše imaju.
Ovoga puta, pred kažu oko 300 gledalaca mladi
rukometaši Hajduka na čelu sa trenerom Darkom Trivkovićem savladali su prvaka
države u ovom uzrastu, Partizan, da dobro ste pročitali onaj Partizan, iz
Beograda.
Nedelju dana pre
toga „stradala“ je Metaloplastika iz Šapca pred Beščanskim, možemo slobodno
neskromno reći šampionima, ili pak nećemo da se ne uobraze.
Šut s bekovske
pozicije, sa krila, pa cepelin, sve smo to videli od momaka o kojima cela
Beška, ali i opština Inđija priča.
Dve kategorije,
2008 godište i mlađi, koji se spremaju za „Ligu mlađih kategorija Vojvodine“ i
stariji (2007,06,05) istakli su se danas svi, jer grehota bi bila izdvojiti
samo jednog kad se savlada prvak države.
Kada su
počinjali svi su ih gledali sa podcenjivanjem (gledaj ove došli iz neke tamo
Beške), to su priče svedoka, a sada, nikome nije svejedno kada naspram sebe
vide momke u plavim ili žutim dresovima.
Sada kada ovo
izgleda sve ozbiljnije, a ne kao jedan poduhvat u koji se upustio jedan čovek,
mada i danas ih nema puno, više se ljudi angažovalo oko kluba, pomenimo bivšeg
fudbalera Hajduka Dragana Milovca, i bivšeg rukometnog golmana Berića, koji su
se maksimalno angažovli u ovaj projekat, posebno prvonavedeni, ne bi čudilo da
za nekih pet godina, naravno pod uslovom da naporno rade neke momke a ne samo vidimo i u A reprezentaciji, i kada ga(ih)
vidimo na televiziji kažemo sebi ili nekom kraj sebe „hej, pa ja njega znam, on
je iz Beške“.
Verujte, tih pet
godina zvuče daleko, ali dani brzo prolaze!
Miloš Orošić.
