Cepelinom u visine

Autor orosha | 24 Sep, 2020, 23:33
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Bez lažne skromnosti!

Odlike velikih ekipa u bilo kom sportu su da i kada ne igraju dobro, odnosno ne najbolje što mogu dobijaju utakmicu.

To je odlika i momaka iz Beške. Nedugo pošto su rutinski pobedili redom Metaloplastiku i  Partizan na domaćem igralištu, te Vojvodinu u „Spensu“ na red su došle utakmice u kojima nisu tako blistali.

Ali  i tako u nešto bleđem izdanju pobeđivali.

Prvo su „pali“ Lavovi iz Bačke Palanke veoma tesnim rezultatom. Lavovi, čiji je trener seelektor reprezentacije Srbije u tom uzrastu, te ta pobeda dobija još više na težini, a i selektor je mogao da se uveri da i mladi Beščani, i kada nisu u najboljem izdanju, jednostavno odbijaju da se predaju i da izgube.

Poslednja u nizu bila je utakmica protiv ekipe Crepaje koju su puleni Darka Tripkovića dobili, onako „ s pola gasa“, jer u jednom trenutku razlika je bila skoro dvocifrena.

Moglo je večeras (24.09.2020) tu svašta da se vidi, i golovi sa krila, sa bekovskih pozicija, pa čak i po koji „cepelin“.

'Ajde  da ih ne kujemo u zvezde (još je rano) ali ova, ovakva generacija neće se ponoviti svake godine.

Od golmana do pivota, iz priče nekih bivših rukometaša,koji znaju šta je pravi  rukomet, da je  to reprezentativni kalibar.

Da ne bi o imenima, da se neko od njih ne bi naljutio, a ovaj pomenuti, „poleteo“, reći ćemo samo „NASTAVITE TAKO DA VAS NE UREKNEMO“!

 

Miloš Orošić.

Pazi, neka "mala" Beška gazi

Autor orosha | 11 Sep, 2020, 21:52
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

I tako to obično biva, kad si najbolji, svi hoće da te pobede. Ali ne mogu. Jednostavno. Zato što si najbolji.

Pisalo se nedavno o tome kada je „pao“ Partizan, ali doduše samo ovde, ali da je taaj isti Partizan pobedio, to bi završilo u „Sportskom Žurnalu“.  Ali, pojavila se „tamo neka“ mala Beška, i "igrala se rukometa" sa prvakom zemlje. Klub koji se zove Hajduk i lagano izašao na kraj sa šampionom države. U dve kategorije.

Pre Partizana, ovog Partizana,iz Beograda, ne ovog iz Vitojevaca(bez uvrede) pred malom, ali odabranom četom Darka Trivkovića, pala je i „Metaloplastika“ ali ne bila koja, nego ona ista, koja je nekad bila šampion Evrope u ovom sportu, dva puta za redom.  Šabac se dičio njome. Ali dođoše neka nova vremena, neki novi klinci, i pade ta i u evropskim okvirima poznata „Metaloplastika“

A danas(11.09.2020) ono što nije uspeo Partizan, a ni momčići iz Šapca na terenu u Beški, pokušala je Vojvodina.  Na svom terenu.  U svom „Spensu“ . Ali ponovo bezuspešno.  Ponovo je taj Hajduk, koji  tera inat svima pojavio, i pobedio Vojvodinu, u NJENOM „Spensu“.

Ali, mnogo puta će se u ovom autorskom tekstu pojaviti, to „ali“, u sutrašnjem broju „Dnevnika“ koje je javno glasilo „Vojvodine“ neće se pojaviti tekst gde piše  da je Vošu porazio tamo neki „mali Hajduk“ iz Beške, iz koje ponovo raste rukomet, ali, ponovo to „ALI“ to neće biti objavljeno nigde jer, samo se pobede stavljaju u novine.

I na kraju, ne ove priče nego samo ovog teksta, setimo se one replike iz filma  „Montevideo,Bog te video“ gde komentator kaže:

„Ovi momci ne da su zaslužili da idu na svetsko prvensto, nego biće nacionalna katastrofa, ako tamo ne odu“... a mi bi tu repriku mogli pozajmiti i malo je iskorigovati i reći ovako:  „Ovi momci ne da su zaslužili halu u Beški, nego biće možda čak i nacionalna katastrofa ako je ne dobiju“.

E sad stvarno teksta, ono „nacionalna“ onosilo se na reprezentaciju Srbije u rukometu koju će u godinama koje dolaze sigurno predstavljati momci iz tog „MALOG“ Hajduka.

 

Sa pitanjem, ko je sledeći, možda Crvena Zvezda, ali ona „prava“, a ne ova iz komšiluka ?

 

Sportski pozdrav,

Miloš Orošić.

 

Beška ponovo priča o rukometu

Autor orosha | 6 Sep, 2020, 00:41
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

 

U  Beški se čuje priča onaj, pomalo zaboravljeni, rukometni jezik.

 

Pre  nekih petnaestak godina rukomet u Beški bio je na vrhuncu. Igrala se tada  druga savezna  liga, igrali su je  seniori, ostalih kategorija praktično nije bilo

Izleda da je bila potrebna decenija ipo, da se pojavi neka nova generacija, još uvek momčića,  da vrati Bešku, jedno malo mesto u Sremu na rukometnu mapu Srbije.

Danas(05.09.2020)  dokazano je da će se vrlo brzo to i desiti,i da će ovi momci koji nisu bili ni rođeni kada su igrali Boriša Milosavljević, Željko Marković „Marsovac“, Predović, Sale Odžić, braća Johimstal i ostali(izvinjavam se koga sam izostavio) činili Beščane ponosnima kakve rukometaše imaju.

Ovoga  puta, pred kažu oko 300 gledalaca mladi rukometaši Hajduka na čelu sa trenerom Darkom Trivkovićem savladali su prvaka države u ovom uzrastu, Partizan, da dobro ste pročitali onaj Partizan, iz Beograda.

Nedelju dana pre toga „stradala“ je Metaloplastika iz Šapca pred Beščanskim, možemo slobodno neskromno reći šampionima, ili pak nećemo da se ne uobraze.

Šut s bekovske pozicije, sa krila, pa cepelin, sve smo to videli od momaka o kojima cela Beška, ali i opština Inđija priča.

Dve kategorije, 2008 godište i mlađi, koji se spremaju za „Ligu mlađih kategorija Vojvodine“ i stariji (2007,06,05) istakli su se danas svi, jer grehota bi bila izdvojiti samo jednog kad se savlada prvak države.

Kada su počinjali svi su ih gledali sa podcenjivanjem (gledaj ove došli iz neke tamo Beške), to su priče svedoka, a sada, nikome nije svejedno kada naspram sebe vide momke u plavim ili žutim dresovima.

Sada kada ovo izgleda sve ozbiljnije, a ne kao jedan poduhvat u koji se upustio jedan čovek, mada i danas ih nema puno, više se ljudi angažovalo oko kluba, pomenimo bivšeg fudbalera Hajduka Dragana Milovca, i bivšeg rukometnog golmana Berića, koji su se maksimalno angažovli u ovaj projekat, posebno prvonavedeni, ne bi čudilo da za nekih pet godina, naravno pod uslovom da naporno rade neke momke a ne samo  vidimo i u A reprezentaciji, i kada ga(ih) vidimo na televiziji kažemo sebi ili nekom kraj sebe „hej, pa ja njega znam, on je iz Beške“.

 

Verujte, tih pet godina zvuče daleko, ali dani brzo prolaze!

 

 

Miloš Orošić.

Nova desetka Metalca

Autor orosha | 7 Jul, 2020, 15:38

 
 
    Aleksandar Desančić

 
 
Sa promocijom u Superligu stižu i pojačanja, tako, na pravi način razmišlja i novi član elitnog ranga iz Gornjeg Milanovca.

 
Novi igrač plavih je Aleksandar Desančić koji će zadužoi broj 10,koji je već nosio u većini klubova u kojima je igrao.

 
Ali krenimo redom,Desančić je bubamaru počeo da "tera" prvo po veštačkoj travi u dresu KMF.Sidro iz rodne Beške u Mini Maksi ligi gde je pod dirigentskom palicom Predraga Tanackovića osvojio treće mesto u konkurenciji sjajnih ekipa.

 
Dobar rezultat tu ga je preporučio Svetozaru Čiči, koji ga iz Beške dovodi u školu fudbala Ajaks, gde dolazi zajedno Bojanom Kovačevićem,Markom Orošićem, i Urošem Stamenićem iz Beške..

 
I tu je osvajao trofeje, davao golove, i ustalio se na mestu u timu na kom i sad igra, u sredini terena.

 
Njegove igre nisu prošle nezapaženo, pa je nekoliko godina potom stigao poziv iz Vojvodine, da pređe u njihovu omladinsku školu , (gde je bio i kapiten i igrač zadužen za sve prekide), zajedno sa Stamenićem, što je poziv koji je ne odbija.

 
Preko Vojvodine stigao je i do statusa startnog reprezentativca U19 selekcije Srbije, ali nikad nije dobio pravu šansu u prvom timu "Lala" . Išao je po pozajmicama,uglavnom u Proleter, tada filijalu Vojvodine, i tamo bio ponajbolji igrač.

 
Po isteku ugovora sa Vojvodinom prelazi u Proleter kao slobodan igrač i u Prvoj ligi Srbije biva nosilac igre tima sa Slane bare.

 
Zbog povrede je pauzirao šest meseci a drugi deo sezone 16/17 proveo u ČSK iz Čelareva kao usputnoj stanici. 
 
 

 
Ubrzo  onda  promenio sredinu, stigao je u Beograd, tansfer u Bežaniju, gde ga je ponovo čekala "njegova" desetka i sa istim brojem na leđima, nastavio je gde je stao u Proleteru.

 
Posle Bežanije, došlo je vremeza iskorak u karijeri i prelazak u Superligu u kruševački Napredak, gde je uprvoj sezoni pod komandom Dragana Ivanovića igrao sasvim dobro, ali posle dolaska Predraga Rogana, izgubio je mesto startera u drugoj sezoni.

 
Ivanović je opet seo na klubuKruševljana, ali je Desančić shvatio  da bolje igra sa brojem 10 na leđima  i ovog jula prešao u Metalac iz Gornjeg Milanovca koji je bio jedan od dva najbolja tima protekle sezone u Prvoj ligi Srbije.


 
U Desančiću su dobili dobro pojačanje, igrača koji zna da "sakrije loptu".
 
Videćemo da li je desetka baš talična za Desu, kako ga zovu, a da li će on biti taličan za Milanovčane da izbore što bolji plasman u nadolazećoj sezoni.



Miloš Orošić.


Lacio u vreme vanrednih stanja u Srbiji

Autor orosha | 31 Mar, 2020, 14:33
Nekad Miha i Deki, danas SMS
 
 
Trebalo je ponovo da se uvede vanredno stanje u Srbiji ne bi li Lacio postao šampionska ekipa, a da mu jedan od glavnih igrača bude ponovo Srbin, Sergej Milinković Savić, a da trener bude tadašnji džoker Sven Gorana Eriksona, centarfor Simone Inzagi
 
Te sezone 99/00 jedni od nosioca igre nebesko-plavih bili su Dejan Stanković i Siniša Mihajlović.
 
Tada, kao i sada jedini konkurent za titulu bila im je "stara dama" iz Torina, koja je i te poslednje godine 20,veka veći deo prvenstva provela na prvom mestu Kalča.
 
I te godine kao i ove Juventus je sve držao u svojim rukama, ali je u poslednjem kolu Peruđa odigrala pošteno, muški i dodelila pehar šampiona Italije ekipi iz Rima.

Bilo je to poslednje kolo u kojem se dosta toga odlučivalo, a da sve bude kao iz bajke za Lacio, po kiši, pravoj provali oblaka, pobrinuo se rođeni brat današnjeg trenera, a tadašnjeg rezerviste nebesko plavih, Simonea Inzagija, Filipo Pipo Inzagi, koji je u tom poslednjem kolu protiv Peruđe  na Dele Alpiju promašio sve  što se moglo promašiti i uručio bratu titulu.
 
Ali za razliku od tih vremena, to vanredno stanje je i u Italiji i ne zna se da li će se nastaviti sezona uopšte. Jer je upravo  Italija jedna od najpogođenijih  virusom COVID-19
Verovatno će prvenstvo uItaliji biti suspendovano ili poništeno, ali ove godine se sve  nameštalo da bude kao i onda te 2000. , isti akteri, i Simone Inzagi, i Juventus koji drži lidersku poziciju od starta prvenstva.
 
Lacio u  trenutku prekida prvenstva nikad od te šampionske sezone nije bio bliži Skudetu,  zaostaje samo bod.
 
Ove sezone se rivali više plaše Lacijala nego Juventusa, jer Lacio svoje utakmice dobija samouvereno, i ubedljivo, dok Torinezi pobeđuju onako "Juventusovski", minimalno.
Trebalo je da se desi da u Ćira Imbilea uđe duh Marsela Salasa, da nas Sergej podseti na Huana Sebastijana Verona, Hoakin Korea na Serža Konsisaoa, Lukas Leiva na Diega Simeonea, a Senad Lulić i Luis Alberto na Sinišu i Dekija.
 
 
 
U upoređivanju izostavljen je Roberto Manćini jer čini se  jedini on ne bi imao adekvatnu alternativu u ovom sastavu Rimljana.
 
Ova generacija fudbalera Lacija ima šansu (ili je imala šansu koja je propala pojavom korona virusa)  da ostane upampćena kao šampionska, a ne da kao i sve ovovekovne ostane u senci te sjajne Eriksonove ekipe.
 
Lacio je ovu šansu čekao dve decenije, i čini se da je zamalo uspeo, ali mogao bi usled prekida prvenstva ostane uskraćem za naslov.
 
 
 
Miloš Orošić.
...

Rastko i Vaske

Autor orosha | 25 Dec, 2019, 22:21
Preko Beške do reprezentacije 
 
 
Sve... ceo projekat, koji je počeo od nule, krenuo je a svi, ili bar većina je mislila da je sve to previše ambiciozno...
 
Pod dirigentskom palicom našeg bivšeg internacionalca Darka Trivkovića počela je s radom rukometna sekcija mlađih kategorija Hajduka iz Beške.
 
Sve se odigravalo (i dalje se odigrava naravno) tako brzo i kvalitetno da je mišljenje one gore pomenute većine vrlo brzo pobijeno.
 
Vrlo brzo su oformljenje selekcije, koje su po svedočenju bivših priznatih rukometaša iz ovog kluba, koji je nekad igrao u drugoj saveznoj ligi iznedrile vrlo talentovane klince.
 
Neki momčici koji do tada nisu nikad ozbiljnije trenirali neki sport, pronašli su se baš tu, "na rukometu, kod Darka".
 
Kao autor teksta dajem sebi pravo da izdvojim neke, sasvim subjektivno.
 
Iako zaista ima dosta talentovanih momaka autorove simpatije idu ka dva momka koja su nedavno nastupili za reprezentaciju Vojvodinu, na turniru  koji  je skupio na jednom mestu najtalentovanije momčiće iz svih delova Srbije.
  
Ta dva momka su Rastko Radovanović i Vasilije Borojević. 

 
Najfascinantnije je  to da njih dvojicu uvek u rukometnim krugovima, čak i njihovi drugari, spominju u istoj rečenici.
 
Ekvivalent su onom delu serije "Montevideo bog te video" kada su se  takođe u  istoj rečenici izgovarali kao tandem "Tirke i Moša" sada su "Rastko i Vaske".
 
 
Najzaslužniji za njihov razvoj, pomenuti trener Darko Trivković kaže da je malo takvih levorukih šutera u tom uzrastu, na prostrima cele Srbije.

 
Njih dvojica se i na terenu dopunjuju čak i menjaju pozicije pa se tako rotiraju na mestima desnog beka i desnog krila. 

 
Ali naravno, iako tandem R&V,kombinovano postiže najviše pogodaka po utakmici, ne smemo zaboraviti i ostale igrače rukometnog kluba Hajduk iz Beške, jer je rukomet ipak timski sport, a Beščani su jedna od boljih ekipa u ligi.

 
"Hajduk" se trenutno takmiči u Ligi Mlađih Kategorija Vojvodine.

 
U Beški je prošle godine održan turnir "Beška kup 2018" koji je osvojila ekipa iz Bijeljine, iz koje takođe ima potencijalnih reprezentativaca Srbije koji su bili na spisku selekcije Vojvodine, a koje trenira mr.Obrenko Miljković. 

 
 Još je rano, ali za koju godinu možda budemo pričali o Rastu  i Vasketu kao novim Momiru Iliću i Marku Vujinu.
 
Vreme radi za njih! 
 
Sve njih!
 
 


Miloš Orošić.


 

Milan Borjan

Autor orosha | 24 Maj, 2019, 22:08
Gubljenje pamćenja sportskih novinara

Tako vam je to "U JEDNOJ ZEMLJI SELJAKA NA BRDOVITOM BALKANU"
 
On vam je personifikacija najbolje odbrane u Srpskom fudbalu. Slično kao i  što je u prethodnom tekstu napomenuto da je Marko Marin personifikacija broja "10" u Crvenoj Zvezdi.

 
On vam je Milan Borjan!
 
Pojedini mediji ga okrivljuju za poraz Crvene Zvezde u finalu kupa, derbiju protiv Partizana.
Kažu "let u prazno", dobro to je činjenica, ali svako ko je odigrao bar jednu utakmicu u kopačkama, kao što je i ovaj potpisnik teksta, znaju da se greške takvog tipa dešavaju.
 
Ne bi ni te prozivke od, ponovo podvlačim pojedinih medija, bilo toliko strašno da ga ti isti nisu kovali u zvezde dok je spasavao čast Crvene Zvezde u Ligi Šampiona(npr. u Parizu). 
 
Koliko nam je malo potrebno da sve to zaboravimo, a koliko mnogo da poštovanje tih istih zaslužiš.
 
  
Ovog puta to je Milan Borjan, ali taj isti Borjan je "vadio kestenje iz vatre" dosta puta...
 
Zaboravili ste Krasnodar na Marakani;
 
Zaboravili ste Spartu u Pragu;
   
Zaboravili ste Salczurg u Austriji;

Da li bi ona dva gola Milana Pavkova bila dovoljna Crvenoj Zvezdi za pobedu na Marakani protiv finaliste Lige Šampiona da nije bilo MB82 ?!
 
 
 
Zaboravićete još mnogo tih "čuda na golu" ali ćete se uhvatiti opet za neku sitnicu
Ta sitnica je ovaj put bila malo skuplja od ostalih, ali malopre  pomenute one zaboravljene stvari svakako ne mogu da se zaborave... ne da ne mogu, nego ne smeju.
 
Ali opet, novinari kao novinari, pojedini su postali umesto sportska, "žuta" štampa. Ali taj Milan Borjan, tih,povučeni, porodičan momak(čovek) koji neće da ulazi u polemiku s vama, će vas ponovo demantovati, a vi će te se praviti da  se onda tog 24.05.2019 u vašim sportskim stranama u novinama i na portalima nije pisalo da je "Borjan plivao u prazno" jer je on veći čovek od vas.

Setićete se i toga da ste kad je došao u Crvenu Zvezdu i zadužio "82" dosta vas je bilo skeptično. A onda su ga ti isti onako ljugavo "ljubili u d..e"
 

Onako, u dahu, iznerviran... napisao,

  
Miloš Orošić.

Saša Ilić i Nenad Milijaš

Autor orosha | 21 Maj, 2019, 16:43
                   Kapiteni i kapetani


Bilo je to jednog kišnog majskog dana gospodnje 2019. Na dve strane Topčiderskog brda, dve ikone crveno i crno belih Nenad Milijaš i Saša Ilić oprostili su se od aktivnog igranja prvenstvenih utakmica, i to na najlepši mogući način, pred skoro punim tribinama, posebno u Ljutice Bogdana gde se kao šlag na tortu slavila treća zvezdica iznad grba koja označava 30.titula prvaka države.

Ali tog istog dana, u najsevernijem gradu gde se igra Superliga, oprostio se još jedan velikan srpskog fudbala Vladimir Torbica, ne tako pompezno i medijski ispraćeno, samo zato što je umesto crveno ili crno belog, skoro celu svoju karijeru nosio plavo-belu opremu Golubova iz Subotice.


Krenimo redom, od onog "momka" iz Humske , od 40 i kusur, jedinstvenog Saše Ilića. Tog dana je sve bilo u znaku broja 22, pa tako valjda je i kiša krenula jako da pada u tom 22. minutu utakmice protiv novosadskog Proletera. Kapiten  je otplesao poslednjih 80 minuta, i svoje mesto pre počasnog kruga ustupio momku koji je prirastao za srca Grobara za nepunih sat vremena igre u Nišu u polufinalu kupa, golobradom Lazaru Pavloviću.
  
Bilo je neizostavno i ono već čuveno " Ja bih da igra još malo  jer je Sale samo jedan", a zaista jeste samo jedan je Sale.
 
Koliko je Saša Ilić  veliki pokazuje i gest navijača Crvene  Zvezde na poslednjem večitom derbiju koji su se od jednog od najvećih majstora s loptom  na našim terenima oprostili porukom "U svakom kukolju i žita ima, dobar kapiten najgoreg tima, Saša Ilić-živeli".
 
Kada to doživiš od navijača najljućeg rivala znači da si ti ipak nešto posebno, a Saša to zaista jeste. Sve moguće rekorde fudbalskog kluba Partizan drži upravo ON! Najviše utakmica, najviše golova, najviše titula.... Ali ono što je doživeo verovatno u daljoj budućnosti niko neće, otisci njegovih kopački će stajati u muzeju kluba, a njegova "22" će otići u istoriju. Navijači se nadaju da će je jednom možda obući Nikša Ilić, Sašin naslednik. 
 
 
 
S druge strane Topčiderskog brda jedan malo mlađi penzioner Nenad Milijaš oprostio se od Delija kako dolikuje, ili bolje rečeno Delije su se odužile njemu na najbolji mogući način, Pri izlasku iz igre sa severne tribine je počeo da se viori dres sa brojem "10". Samo što on neće biti povučen, nego će biti prosleđen na leđa momka koji je i personifikacija broja 10 u Crvenoj Zvezdi ove sezone- Marku Marinu.
 

Ali ostaje još jedna utakmica, finale kupa da vidimo koja će od ove dve fudbalske i ljudske veiličine podići svoj poslednji pehar u igračkoj karijeri.

Bilo je dosta suza na tribinama dva naša najveća stadiona, pa valjda se i nebo stopilo s tim suzama tih nekoliko sati uz sve grmljavinu, koja se takođe mogla čuti sa tribina i juga i severa.
Proći će  napisano je na početku teksta još dosta, dosta vremena kada će neki igrač bilo kog kluba u Srbiji  doživeti ovakav oproštaj, a još više da se nekome povuče dres iz upotrebe.
 
 
Ali što reče Valter u onom legendarnom filmu "Živi bili pa videli".

Miloš Orošić.

RK "Bijeljina"

Autor orosha | 19 Jun, 2018, 07:08

Klub za primer



Veliki broj ljudi ovde u Srbiji na pomen grada Bijeljine prvo na šta pomisli jeste etno selo „Stanišići“ . Retko kome padne na pamet sport u ovom gradu. I ako se neko seti sporta setiće se Sava Miloševića ili eventualno sada Luke Jovićareprezentativaca Srbije u fudbalu . Zagriženi sportski kladioničarima pašće na pamet i fudbalski klub „Radnik“ čiji je predsednik do nedavno bio selektor reprezentacije Srbije u fudbalu Mladen Krstajić.



Ali od nedavno Bijeljičani imaju još nečim da se podiče, Rukometnim klubom, ali pre svega školom rukometa na čelu sa predsednikom Bogdanom Rankićem, ali pogotovo trenerom mr. Obrenkom Miljkovićem.

Škola u svom sastavu broji preko 100 članova uzrasta od 10-17 godina. Učestvuju u Omladinskim ligama Republike Srpske, ali i u LMK Vojvodine gde su superiorni.

Priklubu postoji i prestižni turnir u avgustu „Bijeljina kup“ gde dolazi preko 80 ekipa sa preko 1300 rukometaša. Takođe klub ima i MINI RUKOMETNI KAMP „Jahorina 2018" gde mlađa deca stiču znanja za dalje bavljenje rukometom.

Poslednje takmičenje koje su osvojili i uz potpisnika ovog teksta oduševili i ostatak publike bio je „Beška kup“ 2018, koji se održao 17.06.2018, gde su suvereno, bez poraza osvojili prvo mesto pod dirigentskom palocom već pomenutog trenera Obrenka Miljkovića.

Mladići u crvenom su nastupili u sledećem sastavu: Đorđe Močević(kapiten), David Ostojić(golman), Dejan Gavrić, Uroš Vuković, i najbolji igrač turnira, Luka Vejnović.

 

Iako je čitava ekipa RK „Bijeljina“ igrala fantastično, autor će izdvojiti Luku Vejnovića(stoji pored trenera) , momka rođenog 2008. Godine, koji se jednostavno igra rukometa.

Dok čekamo, verovatno ne još dugo dugo na nove uspehe momaka iz Bijeljine, nadamo se da će se kroz nekoliko godina upravo iz Semberije pojaviti neki novi Momir Ilić, Marko Vujin,Ivan Nikčević, Ratko Nikolić ili možda Darko Stanić.





Miloš Orošić.





Genetski kod

Autor orosha | 2 Feb, 2018, 14:49

Njegovo veličanstvo-fudbal(futsal)

 

U Srbiji fudbal je i pored krajnje prosečnih ispodprosečnih rezultata nacionalni sport.To postaje i futsal, ili jednostavno“mali fudbal“.

Doduše taj žar sa kojim se bodri reprezentacija negde se izgubi s vremena na vreme, ali fanatična podrška navijača Srbije našem nacionalnom timuu susretu sa Italijom na Evropskom prvenstvu u Sloveniji dokazuje da je fudbal bio on onaj „pravi“ ili „mali“ fudbal je jednostavno ovom narodu zapisan negde u genetskom kodu.

Na susretima u grupnoj fazi prvenstva Evrope Srbiju je pratilo u proseku više navijača no što postoji registrovanih futsalera. Fanatizam!

Ljubljanskim „Stožicama“ se  orilo „SRBIJA, SRBIJA“ ne i bez razloga. Reprezentativci Srbije su zaista i zaslužili svaki od tih povika sa tribina.Bravure Miodraga Aksentijevića na golu, driblinzi Mladena Kocića i Marka Perića „na petoparcu“ , građenje protivnika od strane Miloša Simića i Dragana Tomića su samo neki od poteza koji su dizali publiku na noge.

 

 Posle osvojenog boda protiv Italije koja je bila prvak Evrope pre četiri godine, mnogi naši navijače žale za izgubljena dva.To je još jedna od stvari koja izdvaja ovaj sport od ostalih.

I porez vrhunskih uspeha naših ostalih sportista u košarci, odbojci, vaterpolu... na pomen „bubamare“ koja se kotrlja i dalje Srbima najviše srce zaigra kada i naša fudbalska, u ovom slučaju futsalska reprezentacija.

Setićete se koliko smo se svi nervirali u završnici kvalifikacija Mondijal u Rusiji, kada je reprrezentacija poslednja dva susreta, kada se „lomila“ grupa igrala najslabije u celom ciklusu.

Prvo poraz od Austrije,pa onda i ta pobeda nad Gruzijom na jedvite jade izvojevana, valjda zbog toga je i bila još veća euforija kada je obezbeđen plasmanOdmah su počele da se pričaju priče dokle može Srbija na Svetskom prvenstvu.

Fudbal je jedini sport u kojem bi se najveći procenat stanovništva javio na konkurs za mesto selektora reprezentacije Srbije!

Došao je i žreb na kome su nam za protivnike izvučeni Brazil,Kostarika i Švajcarska.Počele su kalkulacije ljudi kojima je ljubav prema fudbalu, niko ne zna zašto i kako, ali urođena.

Nebitno da li se igrao na zelenom terenu,u dvorani, po kiši, snegu, blatu...FUDBAL će za Srbe uvek biti i više od one foskule „najvažnija sporedna stvar na svetu“ ne vezano bio on „pravi“ ili „mali“.

 

Miloš Orošić.

 

Alen Omić

Autor orosha | 28 Jan, 2018, 00:51

Čovek koji je podelio Srbiju kao retko ko do sad

Košarkaši Crvene Zvezde pobedili su Olimpijakos rezultatom 89:78 u 20.kolu Evrolige.Meč je obeležio i debi novog centra Crvene Zvezde Alena Omića.

Najbolji pojedinac meča bio je Zvezdin novajlija Dilan Enis sa ubačenih 21 poenom. Senku na Enisovu najbolju partiju od dolaska iz Mege bacili su navijači Crvene Zvezde koji su nezadovoljni najnovijim pojačanjem njihovog kluba odlučili da bojkotuju klub u narednom periodu, što su i dokumentovali transparentom po završetku meča.

“Hvala upravi za radost i titule. Dok igra ko ne treba, na nas ne računajte

Omić je ovoj pobedi Beogradskih crveno-belih doprineo sa šest poena,i nekoliko važnih defanzivnih skokova.

Međutim to nije sprečilo najvatrenije pristalice kluba sa Malog Kalemegdana da propisno izvređaju novajliju iz Slovenije.

Naspram zvižduka sa severa, Omić je dobio aplauze, ovacije, čak i skandiranje sa istoka i zapada gde su oni „pravi ljubitelji košarke“.

 

Alen Omić je te večeri izvojevao dvostruku pobedu.Pobedio je i Olimpijakos ali još važnije pobedio je zvižduke i svojom borbenošću već na startu svog boravka na Malom Kalemegdanu osvojio srca pravih zaljubljenika u košarku i Crvenu Zvezdu.

Momak rođen u Tuzli, ni jednim svojim postupkom nije navukao sam na sebe gnev Severne tribine. Izgleda da je problem samo u što je druge vere.  Zar kriviti momka samo zbog toga ???

Čemu to ???

Delimo l ljude po veri i nacionalnosti ?

 

Ali ima i onih navijača (nas) koji imaju i različito mišljenje od „pravih“ Delija!

Bravo Alene! Pravi Sever je uz tebe!''.  Samo je jedan od komentara u korist visokog centra, koji je dokazao da će biti pravo pojačanje Crvene Zvezde pod obručima.

 

Usao Omić! Dečko, zapamti da je uvek više nas što aplaudiramo od onih koji zvižde! Samo hrabro!#euroleague

— Ivan Minic (@burek) January 26, 2018

 

Alen kao da je poslušao ovog navijača i posle utakmice izjavio u inat dušmanima, ispao je VEĆI čovek od „onih“ Delija :  Zvezda ima najbolje navijače na svetu. Došao sam zbog njih, da se borim za njih. Došao sam da igram košarku i da se borim. Košarka je moj život. Bio sam koncentrisan na dešavanja na terenu, da pomognem ekipi da dođe do pobede. Nisam video transparente.

 

Po ko zna koji put neki  navijači daju sebi za pravo da budu skauti, tim menadžeri, uprava kluba…

 

 

S PUNOM PODRŠKOM ALENU OMIĆU,

Miloš Orošić.

Kiril Lazarov

Autor orosha | 14 Jan, 2018, 15:26

Rukomet-igra koja se igra srcem...

 

Patriotizam.

Reč koja se toliko često spominje u našem narodu, nebitno koristili je sportisti, političari ili neki treći. Stvar ili bolje rečeno jedan gest kapitena rukometne reprezentacije Makedonije bio je okidač za pisanje ovog teksta. Čovek sa 37 punih godina daje gol,trči na izmenu i zove publiku da još jače bodri njega i njegove reprezentativne kolege. Taj gest desio se na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj, gde učestvuje i reprezentacija Srbije.

Učestvuje, ali bez svog prirodnog vođe, kapitena, stuba reprezentacije, Momira Ilića, koji se naprasno oprostio od dresa sa nacionalnim grbom  još dok je reprezentaciju Srbije selektirao Dejan Perić.

 

Iako su ga i Dejan Perić, i njegov naslednik na klupi „Orlova“ Jovica Cvetković ubeđivali da se vrati,Ilić je ostao pri odluci da „okači patike o klin“ što se tiče reprezentativne karijere.

Cvetković je tada zvao i Vujina da se vrati koji se odazvao.Marko nema toliko veliku ulogu na terenu ali je tu, a ne zamerimo i njegovu levicu.

Da,Momir Ilić ima 36 godina,i sigurno da mu više nije do dodatnih napora posle teške sezone u Vespremu.

Verovatno jedan od razloga koji su bili presudni na konačnu odluku Ilića bilo je preveliko očekivanje javnosti, koja bi upravo od njega očekivala da sam pobedi protivnika,što u ovoj reprezentaciji pokušava Petar Nenadić, legitimni naslednik Momira Ilića.

Hteo je da se ogradi od onoga "Ti si najveći krivac zato što smo loše prošli na prvenstvu".

Ali...

Na ovom prvenstvu igraju i stariji „momci“ od našeg bivšeg kapitena.

„Okidač za ovaj tekst“ je  kapiten Makedonske selekcije Kiril Lazarov ima 37 godina ali i dalje je glavna vedeta i igrač bez kojeg ne može da se zamisli nacionalni tim naših južnih suseda.Jedan od najboljih igrača na svetu u poslednjih dvadesetak godina,ali nijednom nije odbio da igra za svoju zemlju. Prihvatao je pozive ni sada Raula Gonzalesa, a ni pre njega  Lina Črevara.

Pored Kirila, tu je još jedan veteran i dalje može da napravi razliku na terenu,bez obzira što igra „na crti“.

Igor Vori takođe, iako se bliži petoj deceniji života i dalje mu je čast,i privilegija igrati za reprezentaciji i biti zvan u istu.Jedan od najboljih igrača u istoriji Hrvatskog rukometa,i verovatno u Ivana Balića najveća legenda iste.Slavu na tom polju preti im poremeti Domagoj Duvnjak koji je predvodnik ove generacije Hrvatskoh rukometaša uz Vorija.

 

 

Kiril Lazarov(37,Makedonija), Igor Vori(37,Hrvatska), Raul Entrerios(36) i Aginabalde(35,Španija), Lindberg(36, Danska), Gigu(35,Francuska)...sve nosioci igre ili veoma važni šrafovi u  svojim  reprezentacijama.

Pa moglo se tu naći mesta i za ime Momira Ilića(36,Srbija).

Zar ne ?

 

Miloš Orošić.

 

Slavoljub Muslin

Autor orosha | 30 Okt, 2017, 23:40

Dođoh,pobedih,bejah oteran

 

Samo u Srbiji!

 

Čovek koji je odveo reprezentaciju na prvo veliko takmičenje posle osam godina bukvalno je oteran sa mesta selektora Srbije.

Kakav god bio taj Slavoljub Muslin I šta god pojedini mislili o njemu on je čovek koji je završio na prvom mestu u grupi ispred tri reprezentaciji  koje su bile učesnici prethodnog Evropskog prvenstva u u Francuskoj.

 

Povod je verovatno isti onaj koji je oterao I Radomira Antića,selektor je tražio od saveza da ekipu bira on,međutim…ima momaka koji moraju da igraju u reprezentaciji.

Svaka čast Sergeju Milinkoviću Saviću ali što više gledam utakmice Lacija,sve mi je jasnije zašto sada već bivši selektor izabrao neke momke pre njega.

Iako se za njega gađaju milionima I alfa I omega Lacijala Klaudio Lotito svakim danom diže cenu našem fudbaleru.Sergejev ego je bio najveća prepreka koja mu je zaključavala vrata reprezentacije.Tako je bilo I sa Ademom Ljajićem sve dok nije shvatio da je u reprezentaciji ekipa ispred pojedinca.

A za naslednika se spominje ni manje ni više Vladimir Vajs,čovek koji nije mogao ni da vodi veoma solidnu selekciju svoje zemlje Slovenije,već je bio selektor Gruzijskog nacionalnog tima.

Bez uvrede za reprezentaciju Gruzije,ali oni sa Vladimirom Vajsom na čelu ne bi pobedili ni reprezentaciju Srbije sastavljenu isključivo od igrača iz Prve lige Srbije.

Da stvar bude još apsurdnija,ceo stručni štab Slavoljuba Muslina je osttao u reprezentaciji,a v.d. selektora na predstojeće dve utakmice biće bivši reprezentativac Mladen Krstajić koji nikada nikog nije trenirao kao šef stručnog štaba.Ima li to smisla šta radi Slaviša Kokeza.

Poslednja informacija je bila da od strane jedne TV stanice bila je da je jedan od potencijalnih naslednika Muslina,Karlo Anćeloti.

Sad,zapitajmo se I budimo realni,da li će Karlito dozvoliti da mu jedan Slaviša Kokeza sastavlja reprezentaciju koja je po imenima mogla da igra ozbiljnu ulogu u Rusiji,ali pod Muslinom,jer nijedna normalna reprezentacija na svetu new menja selektora koji je završio kao prvi u grupi.

Ali mi nismo normalni,mi smo Srbi!

 

Zbunjen,

Miloš Orošić.

Goran Smiljanić Rooney

Autor orosha | 12 Apr, 2017, 09:28

Kritičari,gde te... 

 

Gde god je igrao bio je ljubimac navijača.Nije to bilo bez razloga.Srpski Runi  ima dar sa kojim se rađa,nešto što nijedan trener ne može da vas nauči.

 

Počeo je u školi fudbala u Veterniku,na „Vujadinu“ prošao sve uzrasne kategorije Vojvodine,debitovao i već na derbiju se upisao u istoriju.

Postao je najmlađi igrač koji je postigao gol na tadašnjoj „Marakani“.

Iako ima tek 27 godina,ima vregršt iskustva,uglavnom u Srpskom fudbalu.

Igrao je PORED Vojvodine i za Kolubaru iz Lazarevca,Inđiju,Bačku iz Bačke Palanke,a od marta ove godine uzdanica je niželigaša Hajduka iz Beške.

Kao igrač koji je igrao na najvećem nivou u srpskom fudbalu ljudi u ovom malom mestu od Smiljanića su na svakoj utakmici očekivali „čudo“ jer Hajduk je u ovom trenutku na granici za ispadanje iz četvrtog ranga takmičenja.

Veseljak u duši,vragolan na terenu teško je podneo optužbe lokalnih moćnika da se nedovoljno zalaže za klub,.pritom izjavivši: „Mene nisu ni u Voši uslovljavali,pa neće ni u Beški“.

Najbolji odgovor na kritike ljudi koji nikad nisu ni obuli kopačke a kamoli nešto više od toga bio je meč predhodnog kola na domaćem terenu kada jee sam pobedio protivnika postigavši četiri gola.

Taman su se strasti malo smirili na relaciji meštani-Smiljanić a onda u nedelju pri rezultatu 1:0 za goste dosuđen je penal za Hajduk,odgovornost je preuzeo Runi i promašio čitav gol.To je bio okidač da se dežurni kritičari ponovo aktiraju.

Potpisnik ovog teksta koji je nekada i sam igrao u tom plavo-belom dresu slušao je te reči na tribinama sa kojima se nije slagao i navijao iz sveg srca za Hajduk,a posebno za Smilju.

I kako to obično biva,majstor se ne postaje,majstor se rađa.

Posle 0:2 do 80.minuta,Hajduk nije uradio ništa,i onda je na scenu stupion ON!

Dve asistencije kao na tacni za saigrače,a onda...

90.minut kontra Hajduka Smiljanić  poslednjim atomima snage lomi štopera gosttiju i smešta loptu u dalji ugao gola koji je branio jedan od najboljih golmana u ligi.

Proslavom gola još je više pokazao pojedincima šta misli o njihovim kritikama.Ruka na uhu!

Svi igrači i sadašnji i bivši su bili srećni zbog tri boda,ali još više zato što je TAJ Goran Smiljanić ponovo zapušio usta tim stalnim kritičarima,koji nemaju pametnija posla,nego se bave tuđim životima,pa neretko i ulaze u intimu pomenutog.

Autor će sigurno biti osuđen od strane mnogih,ali on zna da je u pravu,kao i da će Smiljke rešiti pitanje opstanka Hajduka iz Beške.

Živi bili pa videli.

 

Miloš Orošić.

Mlade nade sportskog novinarstva

Autor orosha | 29 Mar, 2017, 00:40

Greška u koracima koordinatora i mentora

 

Bilo je to nešto što su čekali od kad su počeli sa časovima sportskog novinarsta u studiju „April“ u Beogradu organizaciji CePRAV-a,kod mentora Miloša Šaranovića,uglednog sportskog novinara i komentatora televizija  B92 I Eurosporta.Da ga ne zaboravimo,tu je bio i Igor,kao njihov koordinator.

 

Naime,na samom početku predavanja o tome šta je to sportsko novinarstvo i kako se to radi plan je bio da njih osam, koliko ih je trebalo biti pri kraju prvog nivoa idu na jednu utakmicu sa koje će raditi reportažu.

Po mišljenju mentora,bilo bi bolje da to bude košarkaška utakmica,neka koju Partizan igra na domaćem terenu, u dvorani „Aleksandar Nikolić.

Od samog starta tu nešto nije štimalo jer ih se od pomenutih osam,pojavilo samo četvoro. Bili su to Jelena, Paja, Aleksandar, i Miloš.

Uz opasku mentora kako je ovo najokrnjeniji sastav od kad postoji pomenuta škola sportskog novinarstva počeli su predavanje uz sjajnu atmosferu.

Prvi čas,upoznavanje, jedni s drugima ko su, šta su, itd,i zvanično je predavanje počelo.

Kako je tema prvog časa bila sportska vest za domaći zadatak dobili su da je napišu,vest iz tri različita sporta.

Bilo je tu svega i svačega,ali su nekako poslali te vesti i spremno dočekali sledeći čas.

Na drugom času iznenađenje za četvoro njih koji su bili na prvom času,jer se pravo niotkuda pojavio Stefan,koji je iz samo sebi znanih razloga u predhodnoj grupi bio samo na jednom času,pa je na drugi čas došao sa drugom času.

Miloš,kome je jezik malo duži nego što treba da bude rekao je kako će Stefan svoj treći čas odraditi sa trećom grupom.Svi su se nasmejali čak i mentor i kooordinator,više onako sarkastično.

Ipak se ispostavilo da je taj Miloš bio u pravu.Stefan se na trećem času nije pojavio,ali na iznenađenje svih nije bilo ni Aleksandra,rokera u duši,košarkaša u pokušaju.

Na trećem okupljanju sastav ove mlade sportske redakcije bio je manji nego ikad,samo njih troje je sedelo ispred Miloša Šaranovića.

Posle časa na kojem su obradili izveštaj sa sportskog događaja i dobili domaći zadatak da napišu isti iz ponovo tri različita sporta,još nešto su se dogovorili.

Dogovorili su se da pred poslednji čas na kome će izlagati svoje „maturske radove“ na prvom nivou  odu na drugu utakmicu polufinalne serije Aba lige između Partizana i Cedevite.

 

 

Bilo je to nešto što su čekali od kad su počeli sa časovima sportskog novinarsta u studiju „April“ u Beograduu organizaciji CePRAV-a,kod mentora Miloša Šaranovića,uglednog sportskog novinara i komentatora televizija  B92 I Eurosporta.Da ga ne zaboravimo,tu je bio i Igor,kao njihov koordinator.

 

Svi su bili uzbuđeni zbog toga,ponajviše Jelena koja navija  za Partizan,ali se u isto vreme jako dobro razume u košarku.


Na njenu konstataciju da ima svoj fanstazi tim,Miloš je ostao zatečen,jer po sopstvenom priznanju prvi put vidi devojku koja igra fanzazzi Aba lige.Po njegovim rečima mnoge devojke koje i prate sport ne znaju ni da postoji Aba liga.

Igor kao koordinator se preko nedelje redovno čuo sa njima troma da utanače neke detalje.

I onda prvi problem,još jedan član manje,Paja ne može zbog nekih obaveza.Doduše,nisu mogli ni Stefan ni Aleksandar da se pojave u „Pioniru“ ali se na njih nije toliko ni računalo.

Ostali su Jelena i Miloš,što bi se reklo, „Knjiga je spala na samo dva slova“.

Dogovor je napravljen,utakmica počinje u subotu u  20:00,Jelena i Miloš moraju da budu ispred press sale „Pionira“ u 19:15.

Subota,za njih dvoje svet je stao,postoji samo jedna stvar,utakmica na kojoj moraju da se pojave i da se posle nje prikažu u najboljem svetlu pred mentorom Milošem Šaranovićem.

Samo četiri sata pre utakmice,ponovo se u celu priču uključuje Igor,i poziva Jelenu i Miloša da otkaže celu priču.

Kada su to čuli za njih je onaj svet koji je maločas stao,sada se srušio.

Razočarani i potišteni,Jelena i Miloš se čuju i pričaju o velikom ogorčenju i „ispali“,u čemu ponovo prednjači Miloš koji pri tom nije iz Beograda,i trebalo je da krene na put,samo 10 minuta posle Igorovog poziva.

Sledeći dan stiže im mejl od Igora koji je veoma dobro iskoordinirao celom situacijom,u kome kaže „dragi svi“  iako je izradio samo Jelu i Miloša,da ni planirani čas neće biti održan „jer smo propustili sportski događaj“.

 

Na to sve mentor Miloš Šaranović se nije oglašavao.

Očekujući taj dugo planirani događaj,možda baš u finalu Aba lige,na večitom derbiju...

 

Ogorčen,ispaljen,smoren,

Miloš Orošić.

 

1 2 3  Sledeći»