MilosOrosic

Bio jednom jedan Lester Siti

 

Govorili su za njega da im je prirastao za srca,da nikad boljeg trenera niti su imali niti će ikada imati,i navijači i Tajlanđanski vlasnici kluba.A onda su ga ovi drugi izdali.

Doneo je „malom“ Lester sitiju  prvu titulu u istoriji kluba,uveo ih u nokaut fazu Lige Šampiona,i to je bogatim Tajlanđanima bilo malo.

Do pre godinu dana niko na svetu,pa čak ni najveći fanatici u Lesteru nisu verovali da će baš njihov tim uzeti titulu u najboljoj ligi na svetu i da će nekoliko meseci kasnije biti prvi na tabeli prve faze Lige Šampiona ispred bivšeg prvaka Evrope Porta.

Svaka čast i Vardiju,Marezu,Drinkvoteru,Šmajhelu,ali ništa to ne bi bilo moguće bez  fenomenalnog trenera kakav je „Sinjor Klaudio“.

Iako mu nije išlo u Premijer ligi,u kojoj se borio za opstanak,što je i najavio pred sam početak sezone na konferenciji za novinare,rekavši da nije realno da se Lester i ove sezone nađe u gornjem domu Engleske lige.Sve to je nadoknadio u Ligi Šampiona u kojoj ima čak i pristojan rezultat pred revanš u osmini finala protiv Sevilje.

Ni to,pa ni minuli rad Ranijeriju nisu sačuvali posao jer su se Tajlanđani,otac i sin brzo privikli na velike rezultate.

Ovakvom Lesteru treba trener koji će ponovo da „našpanuje“ Vardija i Mareza,udarne igle „Lisica“ iz predhodne sezone.

 

Čelnici  Lestera nisu ispali previše inteligentni,otpustivši trenera na prekretnici sezone,posebno jer je taj trener bio Klaudio Ranijeri,čovek kojem jednostavno u genetskom kodu ne postoji reč „predaja“,upravo nje ne sme da bude ako „Lisice“ misle da sačuvaju status Premijerligaša,ali i status učesnika ovogodišnje Lige Šampiona.

Dok je trajala bila je to najlepša bajka u svetu fudbala,nažalost bez srećnog kraja.

 

Miloš Orošić.