Saša Ilić i Nenad Milijaš

Autor orosha | 21 Maj, 2019
                   Kapiteni i kapetani


Bilo je to jednog kišnog majskog dana gospodnje 2019. Na dve strane Topčiderskog brda, dve ikone crveno i crno belih Nenad Milijaš i Saša Ilić oprostili su se od aktivnog igranja prvenstvenih utakmica, i to na najlepši mogući način, pred skoro punim tribinama, posebno u Ljutice Bogdana gde se kao šlag na tortu slavila treća zvezdica iznad grba koja označava 30.titula prvaka države.

Ali tog istog dana, u najsevernijem gradu gde se igra Superliga, oprostio se još jedan velikan srpskog fudbala Vladimir Torbica, ne tako pompezno i medijski ispraćeno, samo zato što je umesto crveno ili crno belog, skoro celu svoju karijeru nosio plavo-belu opremu Golubova iz Subotice.


Krenimo redom, od onog "momka" iz Humske , od 40 i kusur, jedinstvenog Saše Ilića. Tog dana je sve bilo u znaku broja 22, pa tako valjda je i kiša krenula jako da pada u tom 22. minutu utakmice protiv novosadskog Proletera. Kapiten  je otplesao poslednjih 80 minuta, i svoje mesto pre počasnog kruga ustupio momku koji je prirastao za srca Grobara za nepunih sat vremena igre u Nišu u polufinalu kupa, golobradom Lazaru Pavloviću.
  
Bilo je neizostavno i ono već čuveno " Ja bih da igra još malo  jer je Sale samo jedan", a zaista jeste samo jedan je Sale.
 
Koliko je Saša Ilić  veliki pokazuje i gest navijača Crvene  Zvezde na poslednjem večitom derbiju koji su se od jednog od najvećih majstora s loptom  na našim terenima oprostili porukom "U svakom kukolju i žita ima, dobar kapiten najgoreg tima, Saša Ilić-živeli".
 
Kada to doživiš od navijača najljućeg rivala znači da si ti ipak nešto posebno, a Saša to zaista jeste. Sve moguće rekorde fudbalskog kluba Partizan drži upravo ON! Najviše utakmica, najviše golova, najviše titula.... Ali ono što je doživeo verovatno u daljoj budućnosti niko neće, otisci njegovih kopački će stajati u muzeju kluba, a njegova "22" će otići u istoriju. Navijači se nadaju da će je jednom možda obući Nikša Ilić, Sašin naslednik. 
 
 
 
S druge strane Topčiderskog brda jedan malo mlađi penzioner Nenad Milijaš oprostio se od Delija kako dolikuje, ili bolje rečeno Delije su se odužile njemu na najbolji mogući način, Pri izlasku iz igre sa severne tribine je počeo da se viori dres sa brojem "10". Samo što on neće biti povučen, nego će biti prosleđen na leđa momka koji je i personifikacija broja 10 u Crvenoj Zvezdi ove sezone- Marku Marinu.
 

Ali ostaje još jedna utakmica, finale kupa da vidimo koja će od ove dve fudbalske i ljudske veiličine podići svoj poslednji pehar u igračkoj karijeri.

Bilo je dosta suza na tribinama dva naša najveća stadiona, pa valjda se i nebo stopilo s tim suzama tih nekoliko sati uz sve grmljavinu, koja se takođe mogla čuti sa tribina i juga i severa.
Proći će  napisano je na početku teksta još dosta, dosta vremena kada će neki igrač bilo kog kluba u Srbiji  doživeti ovakav oproštaj, a još više da se nekome povuče dres iz upotrebe.
 
 
Ali što reče Valter u onom legendarnom filmu "Živi bili pa videli".

Miloš Orošić.


0 Komentari and 0 Trekbekovi - "Saša Ilić i Nenad Milijaš"

 

Dodaj komentar





Zapamti me