Gubljenje pamćenja sportskih novinara
Tako vam je to "U JEDNOJ ZEMLJI SELJAKA NA BRDOVITOM BALKANU"
On vam je personifikacija najbolje odbrane u Srpskom fudbalu. Slično kao i što je u prethodnom tekstu napomenuto da je Marko Marin personifikacija broja "10" u Crvenoj Zvezdi.
On vam je Milan Borjan!
Pojedini mediji ga okrivljuju za poraz Crvene Zvezde u finalu kupa, derbiju protiv Partizana.
Kažu "let u prazno", dobro to je činjenica, ali svako ko je odigrao bar jednu utakmicu u kopačkama, kao što je i ovaj potpisnik teksta, znaju da se greške takvog tipa dešavaju.
Ne bi ni te prozivke od, ponovo podvlačim pojedinih medija, bilo toliko strašno da ga ti isti nisu kovali u zvezde dok je spasavao čast Crvene Zvezde u Ligi Šampiona(npr. u Parizu).
Koliko nam je malo potrebno da sve to zaboravimo, a koliko mnogo da poštovanje tih istih zaslužiš.
Ovog puta to je Milan Borjan, ali taj isti Borjan je "vadio kestenje iz vatre" dosta puta...
Zaboravili ste Krasnodar na Marakani;
Zaboravili ste Spartu u Pragu;
Zaboravili ste Salczurg u Austriji;
Da li bi ona dva gola Milana Pavkova bila dovoljna Crvenoj Zvezdi za pobedu na Marakani protiv finaliste Lige Šampiona da nije bilo MB82 ?!
Zaboravićete još mnogo tih "čuda na golu" ali ćete se uhvatiti opet za neku sitnicu.
Ta sitnica je ovaj put bila malo skuplja od ostalih, ali malopre pomenute one zaboravljene stvari svakako ne mogu da se zaborave... ne da ne mogu, nego ne smeju.
Ali opet, novinari kao novinari, pojedini su postali umesto sportska, "žuta" štampa. Ali taj Milan Borjan, tih,povučeni, porodičan momak(čovek) koji neće da ulazi u polemiku s vama, će vas ponovo demantovati, a vi će te se praviti da se onda tog 24.05.2019 u vašim sportskim stranama u novinama i na portalima nije pisalo da je "Borjan plivao u prazno" jer je on veći čovek od vas.
Setićete se i toga da ste kad je došao u Crvenu Zvezdu i zadužio "82" dosta vas je bilo skeptično. A onda su ga ti isti onako ljugavo "ljubili u d..e"
Onako, u dahu, iznerviran... napisao,
Miloš Orošić.
Kapiteni i kapetani
Bilo je to jednog kišnog majskog dana gospodnje 2019. Na dve strane Topčiderskog brda, dve ikone crveno i crno belih Nenad Milijaš i Saša Ilić oprostili su se od aktivnog igranja prvenstvenih utakmica, i to na najlepši mogući način, pred skoro punim tribinama, posebno u Ljutice Bogdana gde se kao šlag na tortu slavila treća zvezdica iznad grba koja označava 30.titula prvaka države.
Ali tog istog dana, u najsevernijem gradu gde se igra Superliga, oprostio se još jedan velikan srpskog fudbala Vladimir Torbica, ne tako pompezno i medijski ispraćeno, samo zato što je umesto crveno ili crno belog, skoro celu svoju karijeru nosio plavo-belu opremu Golubova iz Subotice.
Krenimo redom, od onog "momka" iz Humske , od 40 i kusur, jedinstvenog Saše Ilića. Tog dana je sve bilo u znaku broja 22, pa tako valjda je i kiša krenula jako da pada u tom 22. minutu utakmice protiv novosadskog Proletera. Kapiten je otplesao poslednjih 80 minuta, i svoje mesto pre počasnog kruga ustupio momku koji je prirastao za srca Grobara za nepunih sat vremena igre u Nišu u polufinalu kupa, golobradom Lazaru Pavloviću.
Bilo je neizostavno i ono već čuveno " Ja bih da igra još malo jer je Sale samo jedan", a zaista jeste samo jedan je Sale.
Koliko je Saša Ilić veliki pokazuje i gest navijača Crvene Zvezde na poslednjem večitom derbiju koji su se od jednog od najvećih majstora s loptom na našim terenima oprostili porukom "U svakom kukolju i žita ima, dobar kapiten najgoreg tima, Saša Ilić-živeli".
Kada to doživiš od navijača najljućeg rivala znači da si ti ipak nešto posebno, a Saša to zaista jeste. Sve moguće rekorde fudbalskog kluba Partizan drži upravo ON! Najviše utakmica, najviše golova, najviše titula.... Ali ono što je doživeo verovatno u daljoj budućnosti niko neće, otisci njegovih kopački će stajati u muzeju kluba, a njegova "22" će otići u istoriju. Navijači se nadaju da će je jednom možda obući Nikša Ilić, Sašin naslednik.
S druge strane Topčiderskog brda jedan malo mlađi penzioner Nenad Milijaš oprostio se od Delija kako dolikuje, ili bolje rečeno Delije su se odužile njemu na najbolji mogući način, Pri izlasku iz igre sa severne tribine je počeo da se viori dres sa brojem "10". Samo što on neće biti povučen, nego će biti prosleđen na leđa momka koji je i personifikacija broja 10 u Crvenoj Zvezdi ove sezone- Marku Marinu.
Ali ostaje još jedna utakmica, finale kupa da vidimo koja će od ove dve fudbalske i ljudske veiličine podići svoj poslednji pehar u igračkoj karijeri.
Bilo je dosta suza na tribinama dva naša najveća stadiona, pa valjda se i nebo stopilo s tim suzama tih nekoliko sati uz sve grmljavinu, koja se takođe mogla čuti sa tribina i juga i severa.
Proći će napisano je na početku teksta još dosta, dosta vremena kada će neki igrač bilo kog kluba u Srbiji doživeti ovakav oproštaj, a još više da se nekome povuče dres iz upotrebe.
Ali što reče Valter u onom legendarnom filmu "Živi bili pa videli".
Miloš Orošić.
