MilosOrosic

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Bez lažne skromnosti!

Odlike velikih ekipa u bilo kom sportu su da i kada ne igraju dobro, odnosno ne najbolje što mogu dobijaju utakmicu.

To je odlika i momaka iz Beške. Nedugo pošto su rutinski pobedili redom Metaloplastiku i  Partizan na domaćem igralištu, te Vojvodinu u „Spensu“ na red su došle utakmice u kojima nisu tako blistali.

Ali  i tako u nešto bleđem izdanju pobeđivali.

Prvo su „pali“ Lavovi iz Bačke Palanke veoma tesnim rezultatom. Lavovi, čiji je trener seelektor reprezentacije Srbije u tom uzrastu, te ta pobeda dobija još više na težini, a i selektor je mogao da se uveri da i mladi Beščani, i kada nisu u najboljem izdanju, jednostavno odbijaju da se predaju i da izgube.

Poslednja u nizu bila je utakmica protiv ekipe Crepaje koju su puleni Darka Tripkovića dobili, onako „ s pola gasa“, jer u jednom trenutku razlika je bila skoro dvocifrena.

Moglo je večeras (24.09.2020) tu svašta da se vidi, i golovi sa krila, sa bekovskih pozicija, pa čak i po koji „cepelin“.

'Ajde  da ih ne kujemo u zvezde (još je rano) ali ova, ovakva generacija neće se ponoviti svake godine.

Od golmana do pivota, iz priče nekih bivših rukometaša,koji znaju šta je pravi  rukomet, da je  to reprezentativni kalibar.

Da ne bi o imenima, da se neko od njih ne bi naljutio, a ovaj pomenuti, „poleteo“, reći ćemo samo „NASTAVITE TAKO DA VAS NE UREKNEMO“!

 

Miloš Orošić.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

I tako to obično biva, kad si najbolji, svi hoće da te pobede. Ali ne mogu. Jednostavno. Zato što si najbolji.

Pisalo se nedavno o tome kada je „pao“ Partizan, ali doduše samo ovde, ali da je taaj isti Partizan pobedio, to bi završilo u „Sportskom Žurnalu“.  Ali, pojavila se „tamo neka“ mala Beška, i "igrala se rukometa" sa prvakom zemlje. Klub koji se zove Hajduk i lagano izašao na kraj sa šampionom države. U dve kategorije.

Pre Partizana, ovog Partizana,iz Beograda, ne ovog iz Vitojevaca(bez uvrede) pred malom, ali odabranom četom Darka Trivkovića, pala je i „Metaloplastika“ ali ne bila koja, nego ona ista, koja je nekad bila šampion Evrope u ovom sportu, dva puta za redom.  Šabac se dičio njome. Ali dođoše neka nova vremena, neki novi klinci, i pade ta i u evropskim okvirima poznata „Metaloplastika“

A danas(11.09.2020) ono što nije uspeo Partizan, a ni momčići iz Šapca na terenu u Beški, pokušala je Vojvodina.  Na svom terenu.  U svom „Spensu“ . Ali ponovo bezuspešno.  Ponovo je taj Hajduk, koji  tera inat svima pojavio, i pobedio Vojvodinu, u NJENOM „Spensu“.

Ali, mnogo puta će se u ovom autorskom tekstu pojaviti, to „ali“, u sutrašnjem broju „Dnevnika“ koje je javno glasilo „Vojvodine“ neće se pojaviti tekst gde piše  da je Vošu porazio tamo neki „mali Hajduk“ iz Beške, iz koje ponovo raste rukomet, ali, ponovo to „ALI“ to neće biti objavljeno nigde jer, samo se pobede stavljaju u novine.

I na kraju, ne ove priče nego samo ovog teksta, setimo se one replike iz filma  „Montevideo,Bog te video“ gde komentator kaže:

„Ovi momci ne da su zaslužili da idu na svetsko prvensto, nego biće nacionalna katastrofa, ako tamo ne odu“... a mi bi tu repriku mogli pozajmiti i malo je iskorigovati i reći ovako:  „Ovi momci ne da su zaslužili halu u Beški, nego biće možda čak i nacionalna katastrofa ako je ne dobiju“.

E sad stvarno teksta, ono „nacionalna“ onosilo se na reprezentaciju Srbije u rukometu koju će u godinama koje dolaze sigurno predstavljati momci iz tog „MALOG“ Hajduka.

 

Sa pitanjem, ko je sledeći, možda Crvena Zvezda, ali ona „prava“, a ne ova iz komšiluka ?

 

Sportski pozdrav,

Miloš Orošić.

 

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

 

U  Beški se čuje priča onaj, pomalo zaboravljeni, rukometni jezik.

 

Pre  nekih petnaestak godina rukomet u Beški bio je na vrhuncu. Igrala se tada  druga savezna  liga, igrali su je  seniori, ostalih kategorija praktično nije bilo

Izleda da je bila potrebna decenija ipo, da se pojavi neka nova generacija, još uvek momčića,  da vrati Bešku, jedno malo mesto u Sremu na rukometnu mapu Srbije.

Danas(05.09.2020)  dokazano je da će se vrlo brzo to i desiti,i da će ovi momci koji nisu bili ni rođeni kada su igrali Boriša Milosavljević, Željko Marković „Marsovac“, Predović, Sale Odžić, braća Johimstal i ostali(izvinjavam se koga sam izostavio) činili Beščane ponosnima kakve rukometaše imaju.

Ovoga  puta, pred kažu oko 300 gledalaca mladi rukometaši Hajduka na čelu sa trenerom Darkom Trivkovićem savladali su prvaka države u ovom uzrastu, Partizan, da dobro ste pročitali onaj Partizan, iz Beograda.

Nedelju dana pre toga „stradala“ je Metaloplastika iz Šapca pred Beščanskim, možemo slobodno neskromno reći šampionima, ili pak nećemo da se ne uobraze.

Šut s bekovske pozicije, sa krila, pa cepelin, sve smo to videli od momaka o kojima cela Beška, ali i opština Inđija priča.

Dve kategorije, 2008 godište i mlađi, koji se spremaju za „Ligu mlađih kategorija Vojvodine“ i stariji (2007,06,05) istakli su se danas svi, jer grehota bi bila izdvojiti samo jednog kad se savlada prvak države.

Kada su počinjali svi su ih gledali sa podcenjivanjem (gledaj ove došli iz neke tamo Beške), to su priče svedoka, a sada, nikome nije svejedno kada naspram sebe vide momke u plavim ili žutim dresovima.

Sada kada ovo izgleda sve ozbiljnije, a ne kao jedan poduhvat u koji se upustio jedan čovek, mada i danas ih nema puno, više se ljudi angažovalo oko kluba, pomenimo bivšeg fudbalera Hajduka Dragana Milovca, i bivšeg rukometnog golmana Berića, koji su se maksimalno angažovli u ovaj projekat, posebno prvonavedeni, ne bi čudilo da za nekih pet godina, naravno pod uslovom da naporno rade neke momke a ne samo  vidimo i u A reprezentaciji, i kada ga(ih) vidimo na televiziji kažemo sebi ili nekom kraj sebe „hej, pa ja njega znam, on je iz Beške“.

 

Verujte, tih pet godina zvuče daleko, ali dani brzo prolaze!

 

 

Miloš Orošić.