Kažu da je najbolja fudbalska škola na svetu ona Ajaksa iz Amsterdam, koja ima i filijalu ovde u Srbiji, a u rukometu pandam Ajaksu mogao bi da bude jedan klub iz malog mesta Beške, veliki Hajduk. Ono što je Svetozar Čiča u Ajaksu, to je Darko Tripković u Hajduk. Narodski rečeno "alfa i omega" kluba.
Ali...
Što bi rekao veliki Muta Nikolić jednom prilikom „sve je to normalno“. Više nije čudno kada Hajduk iz Beške u mlađim kategorijama napravi veliki rezultat, ali kontinuitet kojim to radi Darko Tripković sa svojim saradnicima, pre svega predsednikom kluba Draganom Milovcem i trenerom golmanacSašom Vujićem je nešto čemu se svako ko se iole razume u rukomet ali i oni “obični” ljubitelji sporta apsolutno moraju pokloniti.
Počelo je to, ima već nekoliko godina i činilo se kao izolovani incident, da se pojavila samo jedna generacija koja može da vrati Hajduk iz Beške među rukotnu elitu. Međutim svaki sledeći turnir, bilo domaći ili međunarodni, svako sledeće prvenstvo, bilo Vojvodine ili Srbije dokazivali su da to nije slučaj.
Bivati među najboljim ekipama u Vojvodini, sada je već postalo podrazumevajuće, ali plasmani na Državnim prvenstvima i kontinuitet na isim su materijal za nekog pisca ili scenaristu koji bi mogao da napiše jednu knjigu ili što da ne i snimi film o tome kako su ljudi iz Beške napravili, a sada samo nadograđuju jedno pravo malo čudo u malom seoskom mestu gde su rukomet koji je u Beški nekada bio sport broj jedan digli iz pepela, za početak u mlađim kategorijama.
Ove godine Darkovi „Hajduci“ bili su drugi na Državnom prvenstvu u Inđiji u kategoriji momaka do 14 godina. Bolja od Beščana bila je Šabačka Metaloplastika koja ima bazu od 90-100 momaka u tom uzrastu, a Hajduk samo 20.
Ali u Inđiji gde je održan turnir koji je trajao tri dana padali su i Beograđani i Aranđelovčani i još neki klubovi koji su napravili selekciju od bar toliko članova kao i ekipa iz Šapca, Beograd je naravno priča za sebe što se tiče selekcija. Ali u kategoriji M14 na crtu Metaloplastici nije stao ni Partizan ni Novi Beograd ni Voždovac, Rakovica, Smederevo koji takođe imaju sjajnu generaciju, već onaj mali prkosni Hajduk koji je iako poražen u finalu mogao uzdignuta čela da izađe sa parketa Inđijske hale. Zvanično najbolji pivotmen u Srbiji je Danilo Debeljački, koji igra upravo na poziciji na kojoj je igrao njegov rukometni učitelj Darko Tripković.
U najstarijoj kategoriji mlađih selekcija, onoj do 16 godina, ponovo su Beščani zastali na poslednjoj stepenici. Prošle godine je osvojeno treće mesto, a ove su se momci iz Beške popeli stepenik više na pobednikom postolju i porazom od Vojvodine postali viceprvaci Srbije.
Ali ne bilo kakve Vojvodine, nego Vojvodine koja u svojim redovima ima momke koji su osetili igranje Arkus lige i Seha lige u seniorskoj konkurenciju, Vojvodine koja predvođena Đorđetom Draškom, najboljom levom krilom i Vasilijem Borojevićem najboljim desnim krilom ovogodišnjeg prvenstva može da parira i nekim seniorski ekipama u Srbiji. U idealnom sastavu Državnog prvenstva na bekovskim pozicijama izabrani su iz ekipe iz Beške Alen Hrvatska i Ilija Soldo.
Mladi Borojević je „odbranio“ nagradu za najbolje desno krilo osvojeno upravo u dresu Hajduka 2022.godine. Još jedan bivši Hajdukovac „Nenad Čavić koji je prošle godine bio „bronzani“ ove godine bio je u sastavu juniora novosadske „stare dame“ sa Slane Bare koja je osvojila prvenstvo države.
Najmlađi, oni koji tek dolaze, čini se iako nisu osvojili odličje, zauzimanjem 6.mesta na državnom prvenstvu u Gornjem Milanovcu pokazali su da u Beški i dalje postoji pelcer za vrhunske mlade rukometaše.
Kako bi rekao profesor doktor Mihajlo Andrejević Andrejka u čuvenom filmu “Montevideo, Bog te video” Fudbal (čitaj rukomet) nije sport u kome se unapred zna pobednik, ali je sport u kome David ima šanse protiv Golijata”. Sledi mali odmor za ovog Davida iz Beške koji na različitim takmičenjima bori sa mnogim Golijatima, a onda kreće u pohode na nove pobede i žetve novih priznanja, medalja, igrača u idealnoj postavi različitih turnira…
Miloš Orošić.
