MilosOrosic

Čovek koji je podelio Srbiju kao retko ko do sad

Košarkaši Crvene Zvezde pobedili su Olimpijakos rezultatom 89:78 u 20.kolu Evrolige.Meč je obeležio i debi novog centra Crvene Zvezde Alena Omića.

Najbolji pojedinac meča bio je Zvezdin novajlija Dilan Enis sa ubačenih 21 poenom. Senku na Enisovu najbolju partiju od dolaska iz Mege bacili su navijači Crvene Zvezde koji su nezadovoljni najnovijim pojačanjem njihovog kluba odlučili da bojkotuju klub u narednom periodu, što su i dokumentovali transparentom po završetku meča.

“Hvala upravi za radost i titule. Dok igra ko ne treba, na nas ne računajte”

Omić je ovoj pobedi Beogradskih crveno-belih doprineo sa šest poena,i nekoliko važnih defanzivnih skokova.

Međutim to nije sprečilo najvatrenije pristalice kluba sa Malog Kalemegdana da propisno izvređaju novajliju iz Slovenije.

Naspram zvižduka sa severa, Omić je dobio aplauze, ovacije, čak i skandiranje sa istoka i zapada gde su oni „pravi ljubitelji košarke“.

 

Alen Omić je te večeri izvojevao dvostruku pobedu.Pobedio je i Olimpijakos ali još važnije pobedio je zvižduke i svojom borbenošću već na startu svog boravka na Malom Kalemegdanu osvojio srca pravih zaljubljenika u košarku i Crvenu Zvezdu.

Momak rođen u Tuzli, ni jednim svojim postupkom nije navukao sam na sebe gnev Severne tribine. Izgleda da je problem samo u što je druge vere.  Zar kriviti momka samo zbog toga ???

Čemu to ???

Delimo l ljude po veri i nacionalnosti ?

 

Ali ima i onih navijača (nas) koji imaju i različito mišljenje od „pravih“ Delija!

Bravo Alene! Pravi Sever je uz tebe!''.  Samo je jedan od komentara u korist visokog centra, koji je dokazao da će biti pravo pojačanje Crvene Zvezde pod obručima.

 

Usao Omić! Dečko, zapamti da je uvek više nas što aplaudiramo od onih koji zvižde! Samo hrabro!#euroleague

— Ivan Minic (@burek) January 26, 2018

 

Alen kao da je poslušao ovog navijača i posle utakmice izjavio u inat dušmanima, ispao je VEĆI čovek od „onih“ Delija :  Zvezda ima najbolje navijače na svetu. Došao sam zbog njih, da se borim za njih. Došao sam da igram košarku i da se borim. Košarka je moj život. Bio sam koncentrisan na dešavanja na terenu, da pomognem ekipi da dođe do pobede. Nisam video transparente.

 

Po ko zna koji put neki  navijači daju sebi za pravo da budu skauti, tim menadžeri, uprava kluba…

 

 

S PUNOM PODRŠKOM ALENU OMIĆU,

Miloš Orošić.

Rukomet-igra koja se igra srcem...

 

Patriotizam.

Reč koja se toliko često spominje u našem narodu, nebitno koristili je sportisti, političari ili neki treći. Stvar ili bolje rečeno jedan gest kapitena rukometne reprezentacije Makedonije bio je okidač za pisanje ovog teksta. Čovek sa 37 punih godina daje gol,trči na izmenu i zove publiku da još jače bodri njega i njegove reprezentativne kolege. Taj gest desio se na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj, gde učestvuje i reprezentacija Srbije.

Učestvuje, ali bez svog prirodnog vođe, kapitena, stuba reprezentacije, Momira Ilića, koji se naprasno oprostio od dresa sa nacionalnim grbom  još dok je reprezentaciju Srbije selektirao Dejan Perić.

 

Iako su ga i Dejan Perić, i njegov naslednik na klupi „Orlova“ Jovica Cvetković ubeđivali da se vrati,Ilić je ostao pri odluci da „okači patike o klin“ što se tiče reprezentativne karijere.

Cvetković je tada zvao i Vujina da se vrati koji se odazvao.Marko nema toliko veliku ulogu na terenu ali je tu, a ne zamerimo i njegovu levicu.

Da,Momir Ilić ima 36 godina,i sigurno da mu više nije do dodatnih napora posle teške sezone u Vespremu.

Verovatno jedan od razloga koji su bili presudni na konačnu odluku Ilića bilo je preveliko očekivanje javnosti, koja bi upravo od njega očekivala da sam pobedi protivnika,što u ovoj reprezentaciji pokušava Petar Nenadić, legitimni naslednik Momira Ilića.

Hteo je da se ogradi od onoga "Ti si najveći krivac zato što smo loše prošli na prvenstvu".

Ali...

Na ovom prvenstvu igraju i stariji „momci“ od našeg bivšeg kapitena.

„Okidač za ovaj tekst“ je  kapiten Makedonske selekcije Kiril Lazarov ima 37 godina ali i dalje je glavna vedeta i igrač bez kojeg ne može da se zamisli nacionalni tim naših južnih suseda.Jedan od najboljih igrača na svetu u poslednjih dvadesetak godina,ali nijednom nije odbio da igra za svoju zemlju. Prihvatao je pozive ni sada Raula Gonzalesa, a ni pre njega  Lina Črevara.

Pored Kirila, tu je još jedan veteran i dalje može da napravi razliku na terenu,bez obzira što igra „na crti“.

Igor Vori takođe, iako se bliži petoj deceniji života i dalje mu je čast,i privilegija igrati za reprezentaciji i biti zvan u istu.Jedan od najboljih igrača u istoriji Hrvatskog rukometa,i verovatno u Ivana Balića najveća legenda iste.Slavu na tom polju preti im poremeti Domagoj Duvnjak koji je predvodnik ove generacije Hrvatskoh rukometaša uz Vorija.

 

 

Kiril Lazarov(37,Makedonija), Igor Vori(37,Hrvatska), Raul Entrerios(36) i Aginabalde(35,Španija), Lindberg(36, Danska), Gigu(35,Francuska)...sve nosioci igre ili veoma važni šrafovi u  svojim  reprezentacijama.

Pa moglo se tu naći mesta i za ime Momira Ilića(36,Srbija).

Zar ne ?

 

Miloš Orošić.